SLOBODA MANOJLOVIĆ ZA PREOKRET IZ PALESTINE: “U Gazi su svi krivi…”

            “Naser“ bolnički kompleks u Han Junisu, ujedno i najveća bolnica na jugu Gaze, je već više od tri nedelje pod snajperskom opsadom izraelskih vojnika. Ova delimično funkcionalna bolnica, jedna od retkih jer je većina potpuno nefunkcionalna usled neprestanog bombardovanja koje traje već četiri meseca, je pored svoje osnovne namene – zbrinjavanje bolesnih i ranjenih kojih ima na stotine, ujedno i utočište za nekoliko hiljada raseljenih Palestinaca. Izraelska vojska tvrdi da se tu skrivaju neki od Hamasovih boraca i drže neki od izraelskih talaca i naredjuje evakuaciju bolnice. Na jednom snimku koji je objavio Middle East Eye, a koji je napravljen u neposrednoj blizini bolnice, vidi se tenk izraelske vojske odakle se sa razglasa čuje „izlazite napolje, psi, izlazite napolje životinje“, ali je nejasno gde bi to ovi ljudi trebali da se evakuišu, jer u Gazi nema sigurnog skloništa. Izraelski vojnici su 15. februara opkolili bolnicu i izvrsili upad, kada je zbog prekida struje a time i kiseonika za bolesnike najmanje 7 ljudi ubijeno. Svetska zdravstvena organizacija potvrdjuje da od 18. februara 2024. bolnica više nije funkcionalna.

Pre dva dana je okupaciona vojska bombardovala bolnicu, a za to vreme na izraelskoj državnoj TV stanici Kan bivši šef Jedinice za taoce i nestale u akciji u okviru izraelske obaveštajne službe Mosad, Rami Igra, u razgovoru o humanitarnoj pomoći i blokiranju iste da udje u Gazu izjavljuje da „ne postoje neumešani civili u Gazi a koji su stariji od četiri godine“. Pa nastavlja, „u Gazi svi su umešani. Svi su glasali za Hamas. Bilo ko stariji od četiri godine je simpatizer Hamasa. I naš cilj u ovom trenutku je da ih od simpatizera Hamasa pretvorimo u mrzitelje Hamasa“. Te stoga ovaj bivši Mosad operativac smatra da je kolektivno kažnjavanje izgladnjivanjem 2,3 miliona ljudi legitimno i čak opravdano. 

            Da li je potrebno ili uopšte moguće racionalno odgovoriti na ove besmislice? Optužiti ceo jedan narod da su svi glasali za jednu opciju?! Da li su deca od pet, deset ili dvanaest godina (ili uopšte deca, svako ispod 18 godina, koja su u najvećem broju žrtve ovog bombardovanja) glasala za Hamas? Ne da nisu glasala za Hamas, već vrlo verovatno ni većina roditelja te dece nije glasala za tu „terorističku grupu“ jer prostom matematikom izračunato nisu ni imali dovoljno godina da iskoriste svoje pravo glasa. Da bi se ovo shvatilo potrebno je uzeti u obzir dve činjenice. Prva, da su poslednji izbori u Gazi održani 2006. godine, znači pre 18 godina i druga činjenica, a to je da je većina roditelja koji danas imaju decu izmedju jedne i deset godina mlada, izmedju 25 i 30, pa i 35 godina starosti. To znači da su ti roditelji u vreme poslednjih održanih izbora u Gazi imali izmedju 7 i 12 godina, ili u krajnjem slučaju 17 godina. Nedovoljno da svoje potencijalno simpatisanje Hamasa potvrde svojim glasom na izborima. Izgleda da je jednom nekada visoko rangiranom operativcu Mosada, pored nepoznavanja osnovnih pravila Medjunarodnog humanitarnog prava kojima se, izmedju ostalih, zabranjuju napadi na civilno stanovništvo, nepoznata i ova vrlo jednostavna matematička računica.

            Ili je i poznata, kao što mu je iz iskustva poznata i činjenica da izraelski zvaničnici, političari, verski lideri, novinari, jevrejski ilegalni naseljenici na Zapadnoj obali, uživaju potpuni imunitet od bilo kakve odgovornosti za izrečeno ili učinjeno. Ovakve zapaljive i rasističke izjave o Palestincima se svakodnevno mogu čuti na državnim TV i radio stanicama u Izraelu, a njihov intenzitet i količina su se udesetostručili od 7. oktobra prošle godine.

Nedavno donesene odluke Medjunarodnog suda pravde da Izrael preduzme sve mere u cilju sprečavanja genocida, kao i da kazni direktno podsticanje na genocid u Gazi, očito nisu imale nikakav efekat ne samo na zvanične predstavnike, već i na obične gradjane Izraela. Pored dokumentovanih zločina koje okupaciona vojska svakodnevno čini u Gazi, javna dehumanizacija čitavog palestinskog naroda i pozivi na etničko čišćenje Gaze ne jenjavaju u izraelskoj javnosti. Scene u kojima izraelski civili uz muziku i ne samo zastave svoje cionističke države, već i uz očiglednu podršku te države, blokiraju ulazak humanitarne pomoći na prelazu Karim Abu Salem ili u luci Ašdod, odnosno kamiona sa vodom i hranom, pelenama, higijenskim ulošcima, dečjom hranom, lekovima, zavojima, se svakodnevno pojavljuju na snimcima koji kruže društvenim mrežama.

            Svedoci smo masovne egzekucije civila u svojim domovima i skloništima, kolektivnog izgladnjivanja miliona ljudi, masovnog uništavanja domova, skloništa, bolnica, škola i univerziteta, verskih objekata, groblja, infrastrukture, prirodnih resursa, masovnog zatvaranja i mučenja civila, upotrebe zabranjenih bombi od belog fosfora. Svedoci smo varvarskog uništavanja kulturnog nasledja, obrazovanja i umetnosti jednog naroda, i uopšte potpune devalvacije ljudskih života. Života okupiranog i obespravljenog palestinskog naroda, koji se decenijama svim mogućim metodama bori protiv cionističkog naseljeničkog projekta koji je finansijski i vojno podržan od strane imperijalističkih sila koje se očito ne odriču svoje kolonijalne prošlosti.

Genocid u Gazi koji se već četiri meseca uživo prenosi na televizijama i društvenim mrežama je potpuno izobličio svo licemerje političkih lidera i predstavnika moćnih kapitalističkih država. Postulati na kojima počiva moderno društvo i  medjunarodni odnosi su srušeni do temelja i izgubili su svoj primarni smisao. Ljudska prava, demokratija, sloboda govora, medjunarodni zakon, sve se to promoviše i primenjuje samo onda kada odgovara imperijalističkim silama i njihovim kolonijalističkim idejama.

            U takvom svetu decenijama okupiran, obespravljen i dehumanizovan narod postaje „terorista“ i „neprijateljsko okruženje“, a legitiman otpor koji on pruža je uvek definisan kao „teroristički napad“. U takvom svetu koji nominalno zagovara jednakost kristalno jasno vidimo da su neki „jednakiji“ od ostalih, jer im njihove privilegije koje su nezasluženo dobili na osnovu boje kože, nacionalne, verske ili političke pripadnosti, to omogućavaju. Taj svet, Zapadni svet, kao samoproklamovani „simbol demokratije i ljudskih prava“ vrlo dobro pamti istoriju svoje pravedne borbe za tu demokratiju i prava, ali zato sa druge strane licemerno zaboravlja da istorija izraelsko-palestinskog „problema“ nije počela 7. oktobra 2023. i da Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima važi za sve narode i nacije. Selektivno pamćenje je bez sumnje karakteristično za sve imperijalističke sile.

Izraelski kolonijalni naseljenički projekat, svesrdno podržan od tih imperijalističkih sila, ne može da opstane na višedecenijskom tlačenju miliona Palestinaca. Sa tim je i više nego upoznat gorepomenuti operativac Mosada, te stoga i opravdava izgladnjivanje i kolektivno kažnjavanje ljudi u Gazi kao metode sprečavanja svake vrste otpora i primoravanja palestinskog naroda na tiho prihvatanje života pod okupacijom i aparthejd sistemom koji im kao ne-Jevrejima u svojoj rasističkoj državi nikada neće dodeliti jednaka prava i slobode. No, pomenuta ličnost zaboravlja da je palestinski sumud jači od bilo kojih kolonijalnih sila i „zapadnih demokratija“.   

Piše: Sloboda Manojlović za Preokret iz Palestine, Ilustracija: Ilustracija: MidJourney prompt by Preokret

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top