ALAN MAK LEOD: Dostojne i nedostojne žrtve, slučaj Alekseja Navalnog i Gonzala Lire

MintPress je sproveo kvantitativnu analizu medijskog izveštavanja o dve političke figure koje su nedavno preminule u zatvoru: Aleksej Navaljni i Gonzalo Lira.

Oba su bila kontroverzne ličnosti i kritičari vlada koje su ih zatvorile. Obojica su umrla pod sumnjivim okolnostima (njihove porodice tvrde da su ubijeni). I obojica su umrla u poslednjih šest nedelja, Navaljni u februaru i Lira u januaru.

Ključna razlika u njihovim pričama, međutim, jeste da je Navaljni preminuo u arktičkoj kaznenoj koloniji nakon što je uhapšen u Rusiji (državi neprijatelju), dok je američki državljanin Lira izgubio život u ukrajinskom zatvoru, napušten od strane proukrajinske vlade u Vašingtonu, D.C.

Studija upoređuje izveštavanje o smrti Navaljnog i Lire u pet vodećih medija: The New York Times, The Washington Post, ABC News, Fox News i CNN tokom šest dana. Ovi mediji su odabrani zbog njihovog dosega i uticaja i, zajedno, mogli bi se reći da razumno predstavljaju spektar korporativnih medija u celini.

Podaci su sakupljeni korišćenjem baze podataka Dow Jones Factiva i pretragama na veb sajtovima medijskih organizacija. Ova studija ne zauzima vrijednosni stav po pitanju Navaljnog, Lire ili rata između Rusije i Ukrajine.

Ukupno, pet medija je zajedno objavilo 731 članak ili segment koji je diskutovao ili spominjao smrt Navaljnog, uključujući 151 iz Times-a, 75 iz Post-a, 177 iz ABC-a, 215 iz Fox-a i 113 iz CNN-a. To znači da je svaka istraživana organizacija objavila više od jednog medijskog sadržaja po satu.

Ova medijska oluja stoji u oštrom kontrastu sa slučajem Lire, gde se ukupno izveštavanje o njegovoj smrti [od strane pet medija obuhvaćenih u studiji] svodilo na jedan jedini članak na Fox News-u.

Štaviše, sporni članak koji ga je već u naslovu opisao kao “širitelja proruske propagande” , nije obavestio čitaoce da postoji bilo šta sumnjivo u vezi sa njegovom smrću i činilo se da autor čini sve u svojoj moći da opravda postupak ukrajinskih vlasti.

Osim toga, vladala je potpuna tišina.

Možda je razumljivo da je smrt Navaljnog pokrivena mnogo detaljnije od Lirine. Navaljni je bio politički lider poznat širom Rusije i sveta koji je umro samo nekoliko nedelja pre ruskih predsedničkih izbora.

Ipak, Lira nije bio nepoznat. Na primer, voditelj vesti Tucker Carlson posvetio je čitavu emisiju njegovom zatvaranju, dok su ugledne ličnosti poput vlasnika Twittera Elona Muska podržale njegovu stvar.

Portparol State Departmenta, Matthew Miller, je više puta bio upitan o Lirinom slučaju i nije uspeo da ponudi konkretne odgovore. Kao Amerikanac koji živi u Ukrajini i koji je zauzeo proruski stav o invaziji, Lira je stekao stotine hiljada pratilaca na svojim društvenim mrežama.

Kao američki državljanin koji je umro dok je bio u pritvoru vlade kojoj su SAD pružile desetine milijardi dolara pomoći, moglo bi se tvrditi da je Lirin slučaj posebno značajan za američku publiku i da zaslužuje posebnu pažnju.

Štaviše, Lira je umro više od mesec dana pre Navaljnog, što znači da studija upoređuje više od 40 dana pokrivanja Lire sa samo šest dana pokrivanja smrti Navaljnog, čineći razliku još upečatljivijom.

Aleksej Navaljni je bio advokat, aktivista i lider opozicione stranke “Rusija budućnosti”. Kao oštar kritičar predsednika Vladimira Putina, za mnoge, posebno na Zapadu, postao je simbol borbe za ljudska prava i demokratiju u Rusiji.

Godine 2021. objavio je dokumentarni film u kojem tvrdi da Putin gradi ogromnu palatu vrednu 1 milijardu dolara na Crnom moru za sebe.

Navaljni je stekao mnoge neprijatelje i navodno je otrovan 2020. godine. Iako većina na Zapadu veruje da je Kremlj stajao iza incidenta, to nije široko prihvaćeno mišljenje u Rusiji.

Nakon povratka iz Nemačke gde je bio na medicinskom tretmanu u januaru 2021. godine, bio je zatvoren. Umro je 16. februara u zloglasnom kaznenom logoru Polarni vuk na dalekom severu Rusije.

“Vladimir Putin je ubio mog muža”, rekla je u izjavi Navaljnijeva supruga, Julija, dodajući, “Najvažnija stvar koju možemo učiniti za Alekseja i za nas same je da nastavimo da se borimo vatrenije i oštrije nego pre.”

Zapadni lideri su u velikoj meri istog mišljenja. Predsednik Džo Bajden rekao je da, iako detalji još uvek nisu jasni, “nema sumnje da je smrt Navaljnog posledica nečega što su planirali Putin i njegovi batinaši.”

Predsednik Letonije Edgars Rinkevičs izjavio je da je “brutalno ubijen od strane Kremlja.” “To je činjenica, i to je nešto što treba znati o pravoj prirodi trenutnog režima Rusije,” dodao je.

Drugi političari su bili oprezniji. “Zašto ova žurba da se neko optuži?” upitao je brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva (Lula). “Ako je smrt sumnjiva, prvo moramo sprovesti istragu da saznamo zašto je ta osoba umrla,” rekao je.

[Šef ukrajinske obaveštajne službe odbacio je priče o ruskom atentatu, navodeći da je Navaljni umro prirodnom smrću, od krvnog ugruška.]

Uprkos ovome i upozorenju Lule, zapadne nacije već preduzimaju akcije protiv Rusije. I SAD i Velika Britanija najavile su nove runde “velikih sankcija” protiv Moskve, iako nije sasvim jasno u kojoj meri su prethodne sankcije zapravo naštetile Rusiji.

Iako je uživao dobar ugled na Zapadu, u svojoj domovini, Navaljni je bio kontroverzna ličnost.

Ranije u svojoj političkoj karijeri, bio je istaknuti lider na ksenofobičnim, ekstremno desničarskim marševima. Takođe se pojavio u političkom videu u kojem je muslimane sa Severnog Kavkaza opisao kao “invaziju bubašvaba”.

Dok bube mogu biti ubijene papučom, u slučaju ljudskih infestacija, “preporučujem pištolj,” rekao je pre nego što je oponašao pucanje. Prema anketi iz 2023. godine, samo 9 procenata Rusa imalo je pozitivano mišljenje o Navalnom, u poređenju sa 57 procenata koji su osudili njegove aktivnosti.

Lira je u ranijim danima svoje karijere postigao uspeh kao pisac i režiser. Međutim, pravu svetsku pažnju privukao je tokom ruske invazije 2022. godine.

Kao Amerikanac koji je u tom periodu živeo u Ukrajini, njegovi pogledi i mišljenja brzo su se proširili. Nije bio tip koji se povlači u sebe, često je izražavao izrazito proruski stav o ratu, nazivajući predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog “zavisnikom od kokaina”, dok je Putinovu akciju opisao kao “jednu od najgenijalnijih invazija u vojnoj istoriji”.

Upravo su ovakve izjave razljutile kako ukrajinsku vladu, tako i mnoge u Sjedinjenim Američkim Državama.

Na primer, The Daily Beast ga je napao, označavajući ga kao “proruskog propagatora”, i otišao je toliko daleko da je kontaktirao ukrajinsku vladu kako bi ih upoznao sa Lirinim delima.

Lira je potvrdio da je, nakon članka u The Daily Beast, uhapšen od strane ukrajinske tajne policije.

Ponovo je uhapšen u maju 2023. i više nikada nije ugledao slobodu. Kao i u slučaju Navaljnog, Lirini rođaci tvrde da je u zatvoru bio izložen lošem tretmanu i za njegovu smrt okrivljuju vladu.

“Ne mogu prihvatiti način na koji je moj sin umro. Bio je mučen, isleđivan, [držan] u izolaciji 8 meseci i 11 dana, i američka ambasada nije učinila ništa da mu pomogne ,” napisao je Lirin otac. “Odgovornost za ovu tragediju leži na diktatoru Zelenskom [i] sa saglasnošću senilnog američkog predsednika, Džoa Bajdena… Moj bol je neizdrživ. Svijet mora znati šta se dešava u Ukrajini sa tim nehumanim diktatorom Zelenskim,” dodao je.

Iako Lira sigurno nije bio neutralan, to nije bila i zapadna štampa, koja je uglavnom zauzeo pro-ukrajinski, anti-ruski stav. Kao i Navaljni, i Lira je imao kontroverznu prošlost.

Pod imenom “Coach Red Pill,” snimao je videe o savetima za izlaske i veze za mizoginičnu zajednicu manosfere, gde je navodno nudio seksističke savete muškarcima poput “nikada ne izlazi sa ženom u tridesetim.” [Takođe je napisao u Telegram postu da je Augusto Pinoče bio najbolji lider koji je Čile ikada imao. Lira je bio poreklom iz Čilea.]

Neumorni vizionar nasuprot ljudskom otpadu

Ne samo da je medijsko pokrivanje smrti Navaljnog bilo obimno, već je pokojnik prikazivan u izuzetno pozitivnom svetlu i dato je mnogo prostora ličnostima koje tvrde da je efektivno ubijen od strane ruske vlade.

The New York Times, na primer, objavio je mišljenje Nadje Tolokonikove iz antiputinističke pank grupe Pussy Riot, da je Navaljni dao “nadu i inspiraciju ljudima širom sveta.” “Za mnoge od nas u Rusiji, Aleksej je bio kao stariji brat ili očinska figura,” rekla je, dodajući:

“Pomogao nam je i milionima Rusa da shvatimo da naša zemlja ne mora pripadati agentima KGB -a i kremaljskim jurišnicima. Dao nam je još nešto: viziju koju je nazvao ‘lepom Rusijom budućnosti.’ Ova vizija je besmrtna, za razliku od nas ljudi. Predsednik Vladimir Putin možda je ućutkao Alekseja, koji je umro prošle nedelje. Ali, bez obzira koliko se trudio, Putin neće moći ubiti Aleksejev prelep san.”

Za razliku od navednog, oskudna pažnja koju je Lirina smrt dobila u medijima koji bi se mogli smatrati mejnstrimom, bila je pretežito negativno tonirana. Na primer, The Daily Beast, koji nije bio obuhvaćen studijom, objavljuje naslov: “SAD konačno potvrdile: Američki savjetnik za sentimentalne veze transformisan u kremaljskog propagandistu umro u Ukrajini.”

Podnaslov je glasio: “Gonzalo Lira, bloger koji je propagirao kremaljske stavove u Ukrajini, umro nakon što je navodno dobio upalu pluća,” što znači da u naslovu niti podnaslovu nije bilo ni reči o njegovom hapšenju ili zatvaranju.

Većina medijskih konzumenata (a koji se često zadržavaju samo na naslovima) mogli bi iz tog opisa isključivo zaključiti da je neka loša osoba umrla prirodnom smrću. Članak je nastavio da umanjuje njegov kredibilitet kao novinara (koristeći pri tome navodnike ) i optužio ga je da je davao “histerične” izjave o tome kako ga ukrajinska vlada proganja – iako je preminuo nigdje drugo nego u ukrajinskom zatvoru.

Ovaj pristup “zbogom i neka ti je laka zemlja ološu” govori na koji nači su korporativni mediji pristupili Lirinoj smrti.

Ako je počinilac neprijateljska država ili neprijateljski akter, tada će interesovanje medija biti eksponencijalno veće.

Međutim, ako su Sjedinjene Američke Države ili njihovi saveznici krivci, mediji će verovatno ignorisati priču. Slično, ako je žrtva SAD ili neki od saveznika, dobiće znatnu pažnju.

Ipak, mediji pokazuju malo interesa za predstavljanje neprijateljskih aktera ili država kao žrtava, pa će ti slučajevi biti prenebregnuti.

Zato su Herman i Čomski, na primer, pokazali da je medijsko izveštavanje o ubistvu jednog rimokatoličkog sveštenika u neprijateljskoj državi (komunističkoj Poljskoj) dobilo više medijskog prostora i vremena nego ubistva preko 100 crkvenih ljudi u masakrima koje su izvršile grupe podržavane od strane SAD-a u Latinskoj Americi.

Ukratko, vaša smrt će biti obilato pokrivena samo ako iz toga može da se izvuče politička korist – ako incident omogućava medijima da neprijateljsku stranu predstavi kao varvarsku, a SAD ili prijateljske zemlje kao oličenje vrlina koje su dostojne simpatije.

Navaljni je bio politička figura podržana od Zapada koja je pokušavala da svrgne Putina sa vlasti. Njegova smrt, stoga, zadovoljava oba kriterijuma na listi “žrtava vrednih poštovanja”, zbog čega je dobio 24-satnu pokrivenost širom štampe.

Lira, s druge strane, bio je pro-ruski novinar i komentator koji je neumorno kritikovao i napadao ukrajinsku vladu. On nije simpatičan lik u očima korporativnih medija, niti ima političkog smisla predstaviti administraciju Zelenskog (koju SAD čvrsto podržavaju) odgovornom za ubistvo američkog građanina.

Stoga se njegova priča odbacuje i ne može proći kroz filtere kako bi se pojavila na našim ekranima i u javnom mnijenju.

Ova studija svakako ne tvrdi da smrt Navaljnog nije događaj dostojan vesti, niti da Lira zaslužuje jednaku ili veću pokrivenost. Takođe ne zauzima stav o Navaljnom ili Liri kao pojedincima ili o širem geopolitičkom nadmetanju između Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Ukrajine.

Ona samo koristi ove priče kao studije slučaja kako bi pokazala da ono što postaje “vest” u etabliranim medijima nije slučajno, već rezultat intenzivno politizovanog procesa. Drugim rečima, kada je reč o ubistvima ili atentatima, mediji će verovatno pokriti vašu priču samo ako iz nje može nešto da se dobije.

Alan Makleod je glavni autor za MintPress News Nakon što je završio svoj doktorat 2017. godine, objavio je dve knjige: Loše vesti iz Venecuele: Dvadeset godina lažnih vesti i pogrešnog izveštavanja i Propaganda u doba informacija: Još uvek proizvodimo saglasnost, kao i niz akademskih članaka. Takođe je doprineo FAIR.org, The Guardian, Salon, The Grayzone, Jacobin Magazine i Common Dreams.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top