DRUŠTVO

FARIS ČENGIĆ: Borba za opšti interes na naš način – loša opcija

Iz različitih razloga, zrak u Sarajevu je nezdrav, a prečesto i opasan po zdravlje – i stvari se ne popravljaju po tom pitanju. Kako dostići zadovoljavajuće rješenje problema u sistemu u kojem živimo i to što prije? Nešto se može naučiti iz analize odnosa Eko akcije i vlastî… Dakle, nema nikakve dileme da je zrak …

FARIS ČENGIĆ: Borba za opšti interes na naš način – loša opcija Read More »

PREDRAG J. MARKOVIĆ: Lakoća zloćudnih stereotipa, antisemitizam i islamofobija

Kroz istoriju je vazda tinjala mržnja prema Drugom i Drugačijem. Umberto Eko je genijalno i sažeto, kako je samo on umeo, opisao zašto je lakše mrzeti nego voleti Druge. Ljubav je zahtevna, ona zahteva udubljivanje. Mržnja je laka i površna. Čitavoj naciji, veri ili rasi pripišete nekoliko loših osobina, pretvorite milione ili milijarde ljudi u …

PREDRAG J. MARKOVIĆ: Lakoća zloćudnih stereotipa, antisemitizam i islamofobija Read More »

DŽOZEF S. NAJ: Američka izuzetnost 2024.

Amerikanci već dugo vide svoju zemlju kao moralno izuzetnu, a ta izuzetnost zapravo obuhvata tri različita pogleda. Koja god opcija pobijedi na predsjedničkim izborima 2024, imaće značajne implikacije na tekuće sukobe u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku… Kako se približavaju predsjednički izbori 2024. godine, u američkoj debati o tome kako Sjedinjene Države treba da …

DŽOZEF S. NAJ: Američka izuzetnost 2024. Read More »

TODOR KULJIĆ: Utopija, distopija, retrotopija

XX vek je počeo sa otvarenjem delatnih socijalnih utopija nastavio se u parališućoj nostalgiji, a završio u konfliktnom žaru retrotopija, idealnom zavičaju, novoj verziji kontinuiteta sa prošlim. Sinergija distopije i retrotopije nameće ton hegemonoj epohalnoj svesti. Utopija je u defanzivi… Savremena stvarnost može se semantikom pojmovne istorije definisati kao asimetrija utopije, distopije i retrotopije. Hegemoni …

TODOR KULJIĆ: Utopija, distopija, retrotopija Read More »

DILAN RAJLI: Socijalizam koji može pobediti

Na osnovu svojih kritika marksističkog prikaza, Rajt pokušava da razvije alternativnu strategiju za razmišljanje o socijalizmu. Dok marksovski prikaz počiva na „determinističkoj teoriji koja se tiče ključnih svojstava putanje razvoja kapitalizma“, Rajt nastoji da razvije koncept „strukturalne mogućnosti“. Umesto „mape puta“ ukorenjene u, naizgled, determinističkoj teoriji, Rajt tvrdi da nam je potreban „socijalistički kompas“ koji …

DILAN RAJLI: Socijalizam koji može pobediti Read More »

MARKO KOSTANIĆ: Anti-intelektualizam – ljepilo klasnog saveza

Inačice suvremene desnice često počivaju na klasnim savezima frakcija kapitala i segmenata radničke klase. Ono što ih, između ostalog, veže je specifična vrsta anti-intelektualizma. Pritom se ne radi o klasičnom osporavanju bilo kakvog intelektualnog rada kao parazitizma, već se ljevicu optužuje za intelektualne maštarije, a desnici jamči monopol nad “zdravim razumom”. Tri se područja u …

MARKO KOSTANIĆ: Anti-intelektualizam – ljepilo klasnog saveza Read More »

ELI ZARECKI: Vek kritičke teorije

„Treba li kritička teorija da se nastavi?“ To iznenađujuće, po mom mišljenju sjajno pitanje, postavio je Aksel Honet u govoru kojim je prošlog meseca otvorio konferenciju na Harvardu povodom stogodišnjice osnivanja Instituta za društvena istraživanja (Institut für Sozialforschung) u Frankfurtu. Ono je dobar primer jedne važne vrednosti kritičke teorije – samorefleksije. Neću pokušati da na …

ELI ZARECKI: Vek kritičke teorije Read More »

Scroll to Top