Sloboda medija definisana je u čuvenoj knjizi Jirgena Habermansa „Javno mnjenje“, na kojoj je posle doktorat uradio Zoran Đinđić. Zašto je to važno? Zato što najveći moderni nemački filozof tu jednostavno definiše slobodu medija, koja je izgradila moderna građanska zapadna društva, a to su samo dve stvari – nezavisne redakcije i slobodan protok oglasa… Uprvom …
VELJKO LALIĆ: Štampa je slobodna ili štampa nije slobodna Read More »
Značaj bitke kod Černomenskog luga umanjen je u korist Kosovske bitke oko koje je ispleten najveći i najznačajniji mit srpskog naroda. Međutim, ona je odredila sudbinu srpske carevine u daleko većoj meri od Kosovske bitke… Godina je 1365. Car Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić mrtav je već čitavu jednu deceniju. Ono što je ostalo od …
DEJAN STOJILJKOVIĆ: Bitka na Marici 1371, važnija i sudbonosnija od Kosovske Read More »
Zašto zvanična Srbija, bez obzira na to ko je na vlasti, nipodaštava jedan od najvažnijih dana u svojoj istoriji? Zašto je taj dan toliko veliki problem da je sveden na prolaznu istorijsku epizodu i osuđen na zaborav i proterivanje iz kolektivne svesti? Sve vlasti u Beogradu, od Majskog prevrata do danas, ignorišu dan kada je …
ŽELJKO PANTELIĆ: Zašto je Srbija zaboravila svoj dan nezavisnosti Read More »
Nismo bili prvi samo kada se bijemo. I u politici i u uvođenju društvenih novina i u kulturi, umeli smo da budemo na čelu… U razgovoru sa Veljkom Lalićem došao sam na ideju da popišem ono po čemu smo mi Srbi bili prvi ili jedinstveni u istoriji. Starinski istoričari bi se bavili samo politikom i …
PREDRAG J. MARKOVIĆ: U čemu smo (zaista) jedinstveni u svetu Read More »
Šta se zaista dogodilo 1389. godine? Šta se, u stvari, desilo na Kosovu tog Vidovdana 1389. godine? Veliki srpski poraz? Mala turska pobeda? Ni jedno ni drugo? Nedugo nakon Kosovske bitke, tadašnji vladar Bosne Tvrtko I Kotromanić pisao je Trogiru i Firenci hvaleći se kako je on lično izvojevao veliku pobedu nad Turcima na Kosovu. …
DEJAN STOJILJKOVIĆ: Kosovska bitka – Kako je legenda pobedila istoriju Read More »
Čudnovata priča o jednoj spiritističkoj seansi u Londonu 1903. i kanalu Morava-Vardar koja uključuje porodicu američkog štamparskog magnata Randolfa Hersta, ambasadora Srbije u Londonu Mijatovića, jednu talentovanu i ambicioznu američku glumicu, austrijskog avanturistu i možda austrijskog špijuna, i na kraju, iščezlu srpsku srednjovekovnu dinastiju Lazarević-Hrebeljanović. Američka štampa je pre desetak godina zabeležila da je preminula …
Uz nekoliko izuzetaka, muzeji sebe percipiraju isključivo kao čuvare, gotovo kao vlasnike svojih kolekcija. Sa ovim stanjem duha, posetioci su smetnja. Tekuća izložba Istorijskog muzeja samo je jedan posebno tragičan primer svih disfunkcija i promašaja prisutnih u državnim muzejima u Srbiji… Dok sam prolazio kroz masivna, zarđala, rasklimatana vrata Istorijskog muzeja Srbije, smeštenog na Trgu …
DAVID LAUFER: Kako su srpski muzeji izneverili posetioce Read More »
Jedno izuzetno, ali zaboravljeno umetničko delo, prikaz habsburškog osvajanja Beograda 1688, nastalo u Meksiku dve godine kasnije da bi njime bila ukrašena palata vicekralja Nove Španije, pokazuje kako je svet čak i pre tri veka bio povezan – tadašnji najmoćniji čovek Amerike ideološki opravdava svoju vlast imitirajući japansku umetnost i slikajući Beograd… Karlovačkim mirom iz …
Pre nekoliko dana radnici kineske kompanije koja izvodi radove na izgradnji deonice auto-puta Pakovraće-Požega srušili su spomenik1 palim ratnicima iz 1. svetskog rata i palim borcima i žrtvama fašističkog terora u 2. svetskom ratu u selu Negrišori (opština Lučani). Spomenik je uništen, a njegovi ostaci rasuti po putu i okolini. Ogorčeni meštani su oštro reagovali …
Znači, i tako može da izgleda istorija. Neprimetno. Da li se čitalac seća ponedeljka 27. februara 2023? Šta je radio u taj ponedeljak? Da li mu je tog dana palo na pamet da bi moglo da se dogodi nešto epohalno? Da li je pomislio – vidi, istorija se odvija pred mojim očima, događa se nešto …
