Milan Kundera tvrdi da se značaj nekog pisca može, između ostalog, videti i u stvaranju nekih “ključnih reči”. Takve reči – po Kunderinom mišljenju – imaju osobinu pojma. Rašomon je jedan od takvih pojmova Čuveni evropski režiser našalio se jedanput cinično i politički nekorektno: “Ako osoba žute rase liči na osobu bele rase, odvedu je …
MUHAREM BAZDULJ: Rjunosake Akutagava, Japanski učenik ruskih klasika Read More »
Nisam znao da će mi biće Sodome biti jedan od najslađih doživljaja u Sijeni, da će me njegova bolna čulnost vratiti u zbrkanu tugu, iz koje se jedva oteh, na tom toskanskom putovanju… Pri kraju, pred odlazak, upozna se još jedan majstor sijenski, najveći, što zbuni svojom tamnom dušom, mutne snage i žalosti. Majstor čiji …
Samo kultura nastala na zajedničkom prostoru od 22 miliona stanovnika, sa pet ozbiljnjih univerzitetskih centara i 12 perifernih, dviju matica, nekolicinom akademija nauka i umjetnosti, mogla je iznjedriti relevantne pravce u umjetnosti: jugoslovensku avangardu u književnosti, škole nadrealizma te autohotnog jugoslovenskog zenitizma i pokrete poput collegium artisticuma, Crni i Novi talas u filmu; Novi talas, …
DENIS ŠVRAKIĆ: Kulturni provincijalizam kao tragedija Južnih Slovena Read More »
Snažno, poetsko, nerazumljivo – ove kvalifikacije, iznete kao presude, često su pratile delo ruskog reditelja Andreja Tarkovskog. I sovjetska i evropska strana su se podjednako žalile na hermetičnost njegovih filmova, prva egzekutivno, druga nestrpljivo. U opusu Tarkovskog prepoznaje se duhovni otisak jedne bogate, deljene, zajedničke, mamutske kulture, koja u umetnostima ujedinjuje prostor od Lisabona do …
Bilo je uloga i uloga, pisalo se o njima i pričalo, ali meni i mojim travničkim drugovima, on je bio Šilja iz „Sivog doma“. Taj 31. juli 1993, taj dan „zle minute“, mene je zatekao usred zlih godina i meseci, na par stotina kilometara daljine, ali unutar nekoliko obruča, u najgore vreme tih zlih godina, …
Prelazak u srebrno doba, a potom u bronzano i, naposletku, u gvozdeno doba označava naše dalje srozavanje, naše sve veće udaljavanje od te večne sadašnjosti čiji još samo privid zamišljamo i sa kojom više nemamo zajedničku granicu… „Kao bogovi življahu ljudi tada ne znajućini za kakvu brigu, daleko od muke i bola.Za starost tužnu ne …
Nakon što je likovni kritičar i filozof Klement Grinberg od Džeksona Poloka napravio zvezdu, a od ideja driping slikarstva (’prskanje’ platna kistom uz guste nanose boje) čitav pokret apstraktnog ekspresionizma – koji će bitno uticati na umetnost druge polovine XX veka – bilo je za očekivati da će bogati kolekcionari nuditi vrtoglave iznose za Polokove …
MARKO VESIĆ: Strašna reč na slovo ’e’ – čega se kultura u Srbiji najviše plaši? Read More »
Kada su Grci u pitanju, treba, izgleda, uvek zadržati mogućnost da su znali ono što mi danas znamo – ali i beskrajno više od toga, i zato su prosuđivali ispravnije, ispravnije birali i ispravnije živeli… „Zadatak je”, piše Burkhart u uvodu u Griechische Kulturgeschicte, „da prikažemo istoriju grčkog mišljenja i shvatanja, i da upoznamo žive …
Treba li država da zabrani „neprikladan tretman predmeta od posebnog religijskog značaja za neku versku zajednicu“? Upravo to se predlaže nacrtom novog zakona koji je vlada Danske najavila prošle sedmice, a koji za prekršioce predviđa zatvorske kazne do dve godine. Predlog takve zakonske zabrane usledio je posle niza incidenata u Švedskoj i Danskoj kada je …
“Sa raspadanjem prethodnog sveta, tumaramo između njegovih fragmenata i uspostavljamo drugačije mreže između njih kao čvorišta. Savremena umetnost od instalacije prelazi na umrežene slike mišljenja, koje zahvaljujući novim tehnologijama sve manje zavise od prostorno-vremenskih koordinata i ograničenja koje diktira dispozitiv umetnosti i još radikalnije dovodi u pitanje ne samo granicu između umetnosti i života već, …
