SPORNA PROŠLOST: Istoričari Makedonije i Bugarske bez dogovora o Delčevu, napredak o Ćirilu i Metodiju

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Makedonski i bugarski istoričari nisu postigli napredak oko pitanja o revolucionaru Goce Delčevu, iako je na stolu bilo nekih novih ideja oko njegovog lika i dela.

Goce Delčev je bio revolucionar i ideolog koji se borio se za političku samostalnost Makedonije protiv njenog priključenja Bugarskoj krajem 19. veka. I Makedonci i Bugari ga smatraju svojim narodnim junakom.

Mali napredak je postignut u delu udžbenika o srednjem veku. U odnosu na svece Ćirila i Metodija, postignuta je saglasnost da su oni sveslovenski i hrišćanski prosvetitelji.

Članovi Bilateralne multidisciplinarne komisije o istorijskim i obrazovnim pitanjima između Republike Severne Makedonije i Republike Bugarske su dogovorili novi sastanak do kraja godine i još pet susreta u toku iduće godine, izjavili su nakon dvodnevne sesije u Skoplju kopredsednici Komisije Dragi Đorđiev i Angel Dimitrov.

“Ima malih koraka prema napred i to je za mene važno u ovom trenutku. Proces razgovora se nastavlja, sa svim teškoćama i osetljivim temama koje su na stolu. Molim za strpljenje i veću empatiju prema nama i kolegama iz Bugarske, da bi mogli da diskutujemo o ovim pitanjima sa što manje emocija i tenzija. Samo tako se mogu prevazići ove stvari”, rekao je kopredsednik sa makedonske strane Dragi Đorđiev.

Njegov bugarski kolega Angel Dimitrov je istakao da nije bilo reči o makedonskom jeziku. To je tema o kojoj trebaju razgovarati lingvisti, odgovorio je on na novinarsko pitanje.

Komisija je zasedala nakon pauze od godinu dana, zbog pandemije izazvane korona virusom i parlamentarnih izbora u S. Makedoniji.

Formirana sa ciljem da se nađe zajednički jezik za prevazilaženje razlika između dve zemlje u odnosu na neke istorijske događaje.

Ovaj sastanak se održao u zategnutoj atmosferi zbog memoranduma kojeg je nedavno Bugarska uputila zemljama iz Evropske unije (EU). U javnosti se sve više spominje mogućnost da će Bugarska podneti veto na početak pristupnih pregovora Severne Makedonije i EU zbog problema oko istorijskih pitanja.

U takozvanom objašnjavajućem memorandumu, na šest strana se obrazlažu bugarske teze o poreklu makedonske nacije i jezika. Navodi se da su Makedonci projekat ranijeg jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita, da je makedonski jezik norma bugarskog i da nije postojao do 2. avgusta 1944 godine.

Pored Dogovora o dobrosusedstvu, Sofija smatra da uslov za napredak Severne Makedonije u evrointegracijama treba biti i odnos zemlje prema manjini na bugarskoj teritoriji.

Neki analitičari kažu da se ovakvo pozicioniranje Bugarske moglo naslutiti još prošle godine, kada su najpre vlada, a zatim i parlament, usvojili deklaraciju kojom podržavaju pristupne pregovore Severne Makedonije sa EU, ali sa nekoliko uslova, među kojima je i to da se ne pominje makedonski jezik i bugarski fašistički okupator za vreme Drugog svetskog rata.

Zajednička komisija je do sada uspela da postigne određeni napredak u odnosu na antički period i srednji vek, ali ne i oko pitanja o Goce Delčevu.

Stvari bi trebalo postati jasnije za oko mesec dana. Bugarski premijer Bojko Borisov prošle nedelje za vreme posete Sofiji makedonskog ministra spoljnih poslova Bujara Osmanija, poručio da “se trebaju otvoriti bilateralni razgovori na svim nivoima da bi se postigao kompromis pre 10. novembra, kada će se u Sofiji održati ekonomski samit EU-Zapadni Balkan”.

Makedonski premijer Zoran Zaev je izjavio da se na problemu sa Bugarskom radi i da uskoro očekuje da poseti Sofiju pre održavanja samita.

Dogovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji potpisali su 2017. godine dvojica premijera Zoran Zaeva i Bojko Borisov.

Izvor: Radio Slobodna Evropa
Foto: Printscreen YouTube / Al Jazeera Balkans

Share.

Leave A Reply