KULTURA

MUHAREM BAZDULJ: “Holokaust”, serija koje je Nemce suočila sa prošlošću

Pre tačno četiri i po decenije, u januaru 1979, u SR Nemačkoj je na televiziji prikazana američka mini-serija „Holokaust“. Gledalo ju je 20 miliona ljudi, oko 36 odsto stanovništva koje je posedovalo televizor. Nijedan artefakt u istoriji nije toliko uticao na nemačko „suočavanje s prošlošću“ koliko ova televizijska serija. Američka TV mreža NBC je od …

MUHAREM BAZDULJ: “Holokaust”, serija koje je Nemce suočila sa prošlošću Read More »

ZORAN STANOJEVIĆ: 80. rođendan Džimija Pejdža – Šest slika iz života jednog od najvećih među gitaristima

Ko se ikada dohvatio gitare zna da je Džimi Pejdž prekretnica, ono što on svira čini ti se dostižnim dok sam ne probaš. Kome uspe, savest mu je čista, ali su mu ruke, sasvim sigurno, krvave (od pokušaja). Ništa strašno, tako je i Džejms počeo… Džejms Patrik Pejdž, poznatiji kao Džimi, rodio se pre 80 …

ZORAN STANOJEVIĆ: 80. rođendan Džimija Pejdža – Šest slika iz života jednog od najvećih među gitaristima Read More »

THE NEW YORKER: Ispovesti zavisnika od audio-knjiga

Pošto sam kompulzivan čitalac knjiga, audio-knjige obično ne koristim kao zvučni pandan štampanim, već kao prenosivu verbalnu atmosferu i pratnju u obavljanju nekog svakodnevnog zadatka ili aktivnosti. Ne vozim i već dvadeset godina nemam važeću vozačku dozvolu, pa nikad nisam imao priliku da preslušam, na primer, ceo Beovulf ili Don Kihota tokom vožnje do posla …

THE NEW YORKER: Ispovesti zavisnika od audio-knjiga Read More »

ANA OTAŠEVIĆ: Kultura brisanja na primeru Žerara Depardjea

Javni linč nije sprovođenje pravde. To što je prethodnih dve hiljade godina trajao lov na veštice, ne znači da sada treba okrenuti pse u suprotnom pravcu. To je u središtu rasprave o Depardjeovom slučaju koja pršti u Francuskoj. Mešavina seksa i nasilja koja je ranije bila sastojak crnog humora, danas više ne funkcioniše, bar ne …

ANA OTAŠEVIĆ: Kultura brisanja na primeru Žerara Depardjea Read More »

MUHAREM BAZDULJ: Rjunosake Akutagava, Japanski učenik ruskih klasika

Milan Kundera tvrdi da se značaj nekog pisca može, između ostalog, videti i u stvaranju nekih “ključnih reči”. Takve reči – po Kunderinom mišljenju – imaju osobinu pojma. Rašomon je jedan od takvih pojmova Čuveni evropski režiser našalio se jedanput cinično i politički nekorektno: “Ako osoba žute rase liči na osobu bele rase, odvedu je …

MUHAREM BAZDULJ: Rjunosake Akutagava, Japanski učenik ruskih klasika Read More »

DENIS ŠVRAKIĆ: Kulturni provincijalizam kao tragedija Južnih Slovena

Samo kultura nastala na zajedničkom prostoru od 22 miliona stanovnika, sa pet ozbiljnjih univerzitetskih centara i 12 perifernih, dviju matica, nekolicinom akademija nauka i umjetnosti, mogla je iznjedriti relevantne pravce u umjetnosti: jugoslovensku avangardu u književnosti, škole nadrealizma te autohotnog jugoslovenskog zenitizma i pokrete poput collegium artisticuma, Crni i Novi talas u filmu; Novi talas, …

DENIS ŠVRAKIĆ: Kulturni provincijalizam kao tragedija Južnih Slovena Read More »

VESNA KNEŽEVIĆ: Andrej Tarkovski, reditelj Istoka i Zapada: Da li je ovo poslednji rat na zemlji?

Snažno, poetsko, nerazumljivo – ove kvalifikacije, iznete kao presude, često su pratile delo ruskog reditelja Andreja Tarkovskog. I sovjetska i evropska strana su se podjednako žalile na hermetičnost njegovih filmova, prva egzekutivno, druga nestrpljivo. U opusu Tarkovskog prepoznaje se duhovni otisak jedne bogate, deljene, zajedničke, mamutske kulture, koja u umetnostima ujedinjuje prostor od Lisabona do …

VESNA KNEŽEVIĆ: Andrej Tarkovski, reditelj Istoka i Zapada: Da li je ovo poslednji rat na zemlji? Read More »

Scroll to Top