Prethodnih dana došlo je do naglog skoka broja obolelih od Korona virusa. Takođe, svaki novi dan donosi sve veći broj preminulih i teških slučajeva na respiratorima. Dok pišemo ovaj tekst, izveštaji govore da je u proteklih dvadeset četiri časa u Srbiji registrovano 7780 novih slučajeva obolelih, preminulo je 57 osoba, dok je na respiratorima trenutno 245 osoba. Predstavnici Svetske zdravstvene organizacije izneli su veoma uznemirujuće podatke da je Srbija trenutno na trećem mestu po broju obolelih na 100.000 stanovnika.
Otkuda toliki skok broja obolelih i kako smo do jedne od najsigurnijih zemalja u svetu što se širenja Kovida 19 tiče, kako su nam govorili predstavnici Kriznog štaba i nadležnih institucija, stigli do treće zemlje u svetu po broju obolelih, nije sasvim jasno. Jedino je jasno da je zdravstveni sistem Srbije u veoma teškom stanju, jer su bolnički kapaciteti sve slabiji, a sve je veći broj obolelih zdravstvenih radnika, koji bi trebali da pružaju pomoć obolelima.
Greške i propusti Kriznog štaba
Kada je virus počeo da se širi Evropom, a veoma uznemirujuće vesti o broju preminulih u Italiji i Španiji počele da pristižu, Krizni štab nam je govorio kako nema nikakvog razloga za zabrinutost, dok su pojedini članovi ovog štaba izjavljivali da je u pitanju „najsmešniji virus na svetu“, te u pokušaju svoje duhovitosti savetovali žene da nagovore svoje muževe „da ih odvedu u šoping u Italiju“. Zatim su krajem marta usledile možda jedne od oštrijih mera u Evropi – uveden je policijski čas, koji je trajao od 4 poslepodne do 5 ujutru, vikendom je važila 48-časovna zabrana, dok je ulicama Beograda patrolirala policija sa uključenim rotacijama, pa čak i vojska sa dugim cevima.
Nakon što je prvi talas popustio, naglo su ukinute sve mere, i to baš uoči parlamentarnih izbora u Srbiji. Danima pre izbora stizale su vesti da nema novih smrtnih slučajeva, dok je broj novoobolelih sveden svega na par desetina. Desetak dana nakon izbora uslediće nagli skok obolelih i umrlih od Kovida 19, da bi se situacija konačno smirila krajem avgusta ove godine.
Uslediće miran period tokom kojeg nema značajnog broja obolelih, da bi sa pojavom jeseni i hladnijeg vremena taj broj krenuo da raste. Situacija se pogoršavala iz dana u dan, a mere koje su uvođene bile su veoma slabe ili su bile na nivou preporuke ili nisu važile za sve. Kao izgovor da se ne uvedu oštrije zabrane, državni organi su tvrdili da je održavanje ekonomije na prvom mestu.
Mere važe, ali ne za sve
Pojavom trećeg talasa zaražavanja jedina mera koja je bila propisana jeste obavezno nošenje zaštitne maske u zatvorenom prostoru i preporuka za njeno nošenje i na otvorenom. Takođe, postepeno se smanjivao dozvoljeni broj lica koji se mogu okupiti u zatvorenom prostoru. Obavezna maska u zatvorenom propisu izgleda nije bila obavezna za sve. Tako su u javnosti isplivale fotografije Darije Kisić Tepavčević, članice Kriznog štaba i ministarke u novoj Vladi Srbije, kako bez maske sa zapaljenom cigaretom sedi u zatvorenom prostoru salona za lepotu dok joj uređuju nokte na nogama. Istovremeno, pojavile su se fotografije novog ministra policije Aleksandra Vulina kako izlazi iz frizerskog salona u kome je takođe boravio bez maske.
Nova mera koja je usledila bila je ograničenje rada ugostiteljskih objekata, kafića, noćnih klubova i splavova do 21 čas. Iako je većina restorana i kafića poštovalo ovo ograničenje, kao i ograničeni broj lica koji mogu sedeti u njihovim objektima, ova mera očigledno nije važila za sve. Javnost je tako bila šokirana video snimcima iz noćnih klubova i splavova, koji su bili krcati i radili nakon 21 čas.
Na nekim od ovih snimaka mogli su se videti kako se provode i članovi vladajuće stranke, ali i političari opozicionog bloka. Zašto ove mere niko ne želi ili ne sme da primeni i na diskoteke i splavove, jasno je ukoliko se shvati činjenica da njih uglavnom drže ljudi bliski podzemlju ili iz samog podzemlja, te da oni očigledno uživaju neke privilegije u našem društvu. Zato je svakome neupućenom ko bi pogledao snimke iz pomenutih objekata, gledajući gomilu mladih ljudi kako veselo i zagrljeni đuskaju uz glasnu muziku, moglo pasti na pamet da su u pitanju snimci iz nekog minulog perioda kada pandemije nije bilo ili da dolaze ko zna otkud, možda nekakvog dela sveta koju je epidemija virusa Kovid 19 zaobišla.
Ignorisanje apela stručnjaka i zaposlenih
Da se sa nekim merama očigledno kasni, pored podataka o velikom broju zaraženih, govori i priznanje samih stručnjaka, uključujući i članove Kriznog štaba. Tako su sindikati iz javnog sektora, naročito oni iz prosvete, upozoravali da se pod hitno moraju preuzeti mere kako bi se zaštitili zaposleni, što su podržavali i pojedini članovi Kriznog štaba. Prosvetni sindikati uporno su apelovali da se što pre prekine sa izvođenjem nastave u školi, jer će u protivnom prosvetni sistem u Srbiji kolabirati, budući da sve vreme raste broj obolelih među nastavnim osobljem, te da više nema nastavnog kadra koji ih može odmeniti. Uz to, neki među zaposlenima neće ni biti u stanju da izvode rad na daljinu, s obzirom na to da neki od njih imaju težu kliničku sliku.
Umesto toga, resorni ministar Branko Ružić danima je izjavljivao da nema nikakve potrebe da škole pređu na onlajn nastavu, jer je broj obolele dece zanemarljivo mali, uporno ignorišući činjenicu da ne postoji niti jedan zvaničan podatak o broju obolelih prosvetnih radnika.
Takođe, medicinski sindikati upozoravali su da je broj zaraženih zdravstvenih radnika premašio dve hiljade pa je sve manje onih koji mogu da pruže adekvatnu pomoć bolesnicima. Umesto zaraženih radnika, angažuju se kao volonteri studenti medicine. Zabrinjavajuće je i to što su bolnički kapaciteti puni pa preostali zaposleni medicinari ne uspevaju da na pravi način zbrinu novoobolele.
Tek sada kada mnogi sektori, ne samo prosvetni, prelaze na rad od kuće, kada se doadatno skratilo radno vreme ugostiteljskih objekata na 18 časova, ostaje utisak i stručne i laičke javnosti da se zahuhtavanje pandemije isuviše dugo pasivno posmatralo, kao i da se sa novim merama ipak zakasnilo.
Crni petak za Srbiju
Javnost u Srbiji i regionu možda su najviše iznenadili snimci iz tržnih centara u kojima se vide ogromne gužve i redovi ljudi, povodom tzv. „Crnog petka“, dana kada se na sniženju može kupiti raznovrsna markirana garderoba. U danu kada kada je u Srbiji oboren rekord u broju obolelih i umrlih od Kovida 19, dok je zdravstveni sistem pred izdisajem, pored redova u kojima ljudi na hladnoći satima stoje ispred zdravstvenih ustanova ne bi li bili testirani, formiraju se takođe redovi, ali ne za testiranje i pomoć, već kupovinu brendirane garderobe na popustu.
Lako bi bilo optužiti one ljude koji su te redove i popunili, želeći sebi da kupe nešto što sa svojim primanjima inače ne mogu i reći za dve nedelje, kada se očekuju posledice „Crnog petka“, kako su oni glavni krivci za porast broja obolelih, ali bi to bilo krajnje pogrešno.
Naime, postavlja se pitanje kako je moguće da već propisane mere o dozvoljenom broju ljudi na javnom mestu i zatvorenom prostoru ne važe za velike tržne centre. Članovi Kriznog štaba mogli su samo da konstatuju da je takvo okupljanje bilo loše i da ih je ono „rastužilo“, ali su saopštili da su oni potpuno nemoćni da Crni petak i zaustave.
Čitava kriza izazvana pandemijom Korona virusa, od njenog samog početka pa sve do ovog najjačeg talasa, ogolila je zapravo jedan čitav sistem – onaj koji očigledno služi bogatima i njihovim finansijskim interesima, koji se po svaku cenu moraju zaštiti i ovoj situaciji, u kome su institucije neorganizovane i nedosledno i selektivno sprovode mere za zaštitu stanovništva, u kome su zdravlje pa i životi velike većine društva ne toliko bitni.
Piše: Marina Simić za Preokret, Foto: YouTube, printscreen