Sjeo jednom Kudus-efendija, neđe na čaršiji, na kafu, ko biva. Sam sa sobom, ko s pametnim čoekom. Nije ni sjeo, odma jedan s onkraj kafane peškun prikuči, ko da će s njim eglensat. Kaže: Boga t, Kudus-eff. šta ti veliš na ovo što ovi cijonisti rade ovim jadnim Palestincima.
Veli njemu Kudus-eff.: Pa nisu, bolanebjo, Jahudije izmislile ideju nacjonalne države… Turci obaška, ne znam da je ijedan drugi milet u njojzi bijo istoj odaniji. Tek kad je i vranama na granama puklo pred očma da od Osmanskog devleta neće ostat na kamenu kamena, tacu se i same Jahudije latle ograđivanja i omeđavanja unutar bivšeg zajedničkog imanja…
Tebe ka’ čoek sluša, sve ispane da je tako, a svi znamo da nije nikako.
Trudim se, evo, da skontam što baš Jahudije, jedini, usKurde, ne b smjeli metnut tarabe na isetu devleta đe su bili milet spram mileta. Al džaba gajret, ne da m pamet maket.
To ti, ko biva, opravdavaš cijonizam.
Znaš li ti, jadan, uopše šta je cijonizam?
Svak zna!
Aj ti, šta ti znaš, lako ćemo za svakog.
Kolonijalistički, brate, projekat naseljavanja Jevreja u arapsku Palestinu.
Malo se teško naselt u ono čega nema.
Znao sam ja da š ti tuda udart, al ako nije bilo države Palestine, jes bila osmanska provincija Palestina.
Misliš ti!
Jah, eto, nego je bio Izrael.
Osmanski Jevreji su, bezbeli, ijonda ko i sad, to što ti zoveš Palestinom zvali Zemljom Izraela (Eres Jisrael), al… da sam sebi ne dadnem lagat, sve su to nezvančna imena. Zvančno, u osmanski vakat je Zemlja Izraela bila rašćeskana, i ražčti njeni dijelovi su spadali u ražčte osmasnke vilajete i sandžake… Nakon Tanzimata su, recmo, primorski dijelovi Eres Jisraela bili dijelovi ražčitih sandžaka Bejrutskog vilajeta, kopneni dijelovi Eres Jisraela su bili dijelovi ražčitih sandžaka Halepskog vilajeta i Sirijskog vilajeta, dok je Jerusalimski sandžak bio vilajetsuz, nezavsan, ko biva nije spado ni u jedan vilajet.
Svedno su Arapi bili većina!
Đe?
U Palestini!
Pa sati kažem da nije bilo Palestine.
Svedno… na terenu!
Misliš na teritorijama ražitih osmanskih pokrajina.
Recmo.
Znaš li ti kolko je Jevreja živlo na teritorijama ražitih osmanskih pokrajina, po zadnjem popsu, is devetstočetrneste?
Ne ja!
Nisam ni očekivo, preko stoosamdeset iljada.
Ja, pa?
Znaš li kolko j bilo stanovnika sveukupno.
Jok!
Puno m ti nešta ne znaš, za nekog ko sve zna.
Sve kontam ti š mi reć.
Ko će, ako neću ja. Osamnes miliona.
Jah, pa?
Znaš li računat.
Nam.
E de m, taki digitronli, sračunaj kolko je stoosamdeset iljada u odnosu na osamnes miliona, u postocima.
Jean posto.
Živa istina! Sad mi samo još reci koji bi im jean posto tertorje dao, kad svak seb nešta otkine…
…
Šta me gledaš, neš mi reć da s mislio da b Jahudije jedine trebali nedobt ništa.
Nisam to reko…
Nisi, samo si se iznenadio da neko misli da i Jahudije išta spada…
Saš me etiketirat još ko antisemitu, tačno sam znao.
Ništa te ja neću etiketirat, sveš ti to, lijepo, sam…
Misliš ti…
Ajmo polako… Jesu l Jevreji bili osmanski milet?
Jesu, na neki način.
Na koji način?
Hajd, eto, jesu.
Jel ajd eto jesu, il jesu.
Jesu.
Odlično, jel im se raspala zajednička država…
Ko nama Jugoslavija?
E baš tako, ko nama Jugoslavija, udruženim zločinačkim pothvatom neobaglamli sila i domaćih izdajnika…
Hajmo se i tu ne složt, nego… ko je da je rasturio Jugoslaviju, alarahmetile, kake to ima veze š ćesikanjem osmanske države…
Pa eto, ti m sam reci đe taj jean posto tertorje koji b ti, sav takav rašidast i merhametli, dao osmanskim Jahudijama?
Ti, ko biva hesabiš kolko je Jevreja bilo u butum državi.
Jah, ja.
Pa ne računa se tako, džanum…
Jok, nego se otkinu komadi ražčitih postojećih osmanskih pokrajina, da b se napravla nepostojeća Palestina, da b se onda ustanovljavalo kolko je koga bilo u entitetu koji nit je postojo tad, nit postoji sad, nit je postojo ikad.
Pa, ja al to Jevrejma odgovara da se računa kolko ih je u cijelom carstvu.
Izvini, nisam znao da se mora računat po parametrima koji Jahudijama ne odgovaraju.
Nisam to reko…
Jesi, al ne daš reć.
Vid njega, nisu Arapi krivi što su se Jevreji rasuli po carstvu ko tespih po mihrabu…
Što, bil im dao Solun đe su bili nanizani na jedan konac, ko tespih od 99 zrna…
Kako š im dat Solun kad je Solun grčki?
Kako je Solun grčki kad su u njemu Jahudije većina?
Pa čuješ li kako se zove, men to zvuči grčki…
I ne zvučalo t, kace zove po sestri Aleksandra makedonskog, Tesalonici.
Pa to t kažem!
E po te pare po koje je Solun, u kom su Jevreji većina, grčki, je i Jerusalm jehudijski…
Jašta je nego…
Što nije, znaš li ti šta znači ime Jerusalma?
Nešta mir…
Aškosum, a znaš li na kom je to jesku.
Pa, biće na hebrejskom… al imaju i Arapi svoje ime za Jerusalm: Kuds.
Bezbel da imaju, a znaš li, taki pametan, očega je skraćenca al Kuds…
I ne znam da j skraćenca..
Ima ko zna… od Bajt-ul-Makdes…
Jah, pa…
Ništa, osim što je Bajt-ul-Makdes arapsko-dijalektalna varijanta hebrejskog Bet a-Mikdaš, ko biva Dom Svetinje, ili ti Hram, jes jednako jerusalimski Hram, jes jednako jevrejski jerusalimski Hram.
Možda se to, baš, odnosi na Džamiju al Aksa.
Nolko kolko se Poslanca Titu u Novom zavjetu odnosi na rahmetli Jospa Broza.
Znam al Jevreji nisu bili većina u Jerusalmu.
I tu si se sefno. Potkraj osmanske vlasti Jevreji imaju većinu u Jerusalmu.
Jah, al nemaju u cijeloj Palestini!
U onoj Palestini što je nikad nije ni bilo?
Nisu imali većinu ni u cijelom, kako s ono reko, sandžaku, jerusalimskom sandžaku.
Bi l im onda dao autonomiju, pa da Jerusalim, đe imaju većinu bude jevrejska autonomna pokrajina unutar Sandžaka.
Ne b to Arapi nikad dali.
A ti bi?
Mene niko ne pita!
Kolko ja vidim, ne pita ni Arape!
E jbg sad.
Jbg nejbg, niko državu nije poštom dobio od Merhameta.
Jah, neg na silu.
Nek su druge nastale na milu.
A zulum? Protjerivanje Arapa.
Znaš šta, ovaj Kurt-efendija, plaća po kolumni, a ne po retku, pa sve nešto mnijem e nam je bolje to pitanje za druge hefte ostavt.
Ne plaća meni!
Ko ni ti meni, nego sačekaj heftu pa š džaba svašta nešta saznat.
Samo da ne bude „objektivno“ ko ovo danas…
I objektivnije, i objektivnije, dobri moj, lijepi i čestiti komuhabetlijo i sakafniče.
Piše: Eliezer Papo, Foto: printscreen, youtube