Život u reprogramu 10 godina podrazumeva da radnik na internetu državi mesečno daje 47 odsto svog prihoda i da ne sme da se dovede u sledeću situaciju: da izgubi posao, da zbog porođaja, bolesti i drugih nepredviđenih životnih okolnosti ima neredovna primanja, da ne sme da zakasni sa plaćanjem jedne rate, ističu u Udruženju radnika na internetu. Uz to, frileser prihvatanjem reprograma, kako se navodi, gubi pravo na kredit i pravo na subvencije države dok traje reprogram.
Udruženje radnika na internetu nedavno je okončalo pregovore sa državom – neuspešno, jer predstavnici udruženja nisu prihvatili ponudu koju su su dobili od Ministarstva finansija i Poreske uprave Srbije.
I Ministarstvo i Poreska uprava su, potom, objavili uslove reprograma na svojim sajtovima i pozvali frilensere da se prijave.
Dok ministar finansija, Siniša Mali, tvrdi da se sve više frilensera javlja za reprogram i da porezi ne mogu da se otpisuju, u Udruženju radnika na internetu iznose podatke o sprovedenim anketama po kojima tek 1,2 odsto frilensera planira da se prijavi za plaćanje poreza i doprinosa za pethodnih pet godina i tekuću tokom narednih deset godina.
Država je, podsetimo, frilenserima ponudila reprogram duga, uz otpis kamate i plaćanje na rate do najviše 120 meseci. Svi postupci oko naplate poreza bili bi obustavljeni do kraja aprila, kada bi bio izmenjen Zakon o porezu na dohodak građana. Budući status frilensera odredio bi se budućim zakonom o fleksibilnim oblicima rada. Takođe, frilenserima bi bilo priznato 43 odsto norminranih troškova (toliko se oduzima od prihoda, a na ostatak se obračunavaju porezi i doprinosi).
„Ova ponuda je u potpunosti neprihvatljiva jer ne rešava trenutne probleme radnika na internetu i produžava reprogram sa zakonskih 60 rata (5 godina) na 120 rata (10 godina)“, navode u Udruženju radnika na internetu.
Tekući obračun poreza i doprinosa koji bi se plaćao od maja 2021. godine važio bi, kako isti sve do donošenja Zakona o fleksibilnim oblicima rada početkom 2022. godine, kojim će se regulisati prava i obaveze radnika na internetu.
„Kako će taj zakon urediti poslovanje radnika na internetu još uvek je nepoznanica, pa iznos buduće obaveze i opterećenja na prihod neće biti poznat u trenutku prihvatanja reprograma. Takođe postoji naznaka da u novom poreskom rešenju neće biti priznati normirani troškovi, već samo neoporeziv deo od 18.300 dinara, što efektivno može da poveća ukupno poresko opterećenje u budućnosti“, ukazuju u Udruženju radnika na internetu.
Ovi frilenseri izračunali su procenat mesečnog opterećenja u narednih 10 godina, koji obuhvata mesečni procentualni iznos rate za dug i mesečni procentualni iznos poreza i doprinosa prema trenutnom zakonskom rešenju.
Kako navode, prema sadašnjem zakonskom rešenju, uz priznatih 43 odsto normiranih troškova, na 57 odsto priliva plaćaće se 55,8 odsto poreza i doprinosa.
To znači da bi efektivno opterećenje bilo 31,8 odsto od 100 odsto ukupnog priliva. Ili, pojednostavljeno – na svakih zarađenih 100 evra, 31,8 evra se plaća za poreze i doprinose.
Uz tekuće namete, frilenseri koji prihvate državni reprogram plaćali bi i rate na ime dostadašnjeg duga.
Tu je računica, prema Udruženju radnika na internetu, ovakva: Ako je osoba zarađivala u proseku 1.000 evra mesečno u proteklih pet godina, mesečna rata će joj, tokom deset godina, biti 19.083 dinara, što je 159 evra.
„Ako bi primanja ostala identična u narednih 10 godina kao što su bila u prošlosti, rata bi iznosila 15,9 odsto mesečnog priliva. Ovo je pogotovo problem ljudima koji su primali veće plate u prošlosti“, navode u Udruženju radnika na internetu i dodaju da se, na ovu mesečnu ratu duga dodaje iznos poreza i doprinosa na tekući priliv.
„Mesečno opterećenje bi činilo 47 odsto od priliva, ukoliko je reč o reprogramu od 10 godina“, zaključuju u Udruženju radnika na internetu.
Izvor: N1
Foto: Printscreen YouTube / NOVA S