Da su pojedina dela bezvremena, da nikad ne izlaze iz mode ili ne gube na aktuelnosti uprkos decenijama koje prolaze, opet se pokazalo kao tačno. Ovog puta osvrnućemo se na reči srpskog nobelovca Ive Andrića koji je u romanu “Na Drini ćuprija” zaključio da se “Bolesti mijenjaju, ponašanje ljudi – ne”.
Evo šta je još napisao veliki književnik:
“Za tih dvadeset i pet godina iz sredine XIX veka dva puta je u Sarajevu morila kuga i jednom kolera. U tim slučajevima kasaba se pridržavala uputstava koja je, prema tradiciji, još Muhamed dao svojim vernicima za njihovo držanje u slučaju zaraze:
»Dok bolest vlada u nekom mestu, ne idite tamo, jer se možete zaraziti, a ako ste u mestu gde bolest vlada, ne idite iz tog mesta jer možete zaraziti druge.«
A kako se ljudi ne pridržavaju ni najspasonosnijih uputstava, čak ni kad potiču od božjeg Poslanika, ako nisu »silom vlasti« primorani na to, vlast je prilikom svake »morije« ograničavala ili potpuno obustavljala putnički i poštanski saobraćaj… Nestajalo je građana, zaposlenih i dokonih, zamišljenih ili raspevanih, a na pustoj sofi sedela je opet, kao u vreme buna i ratova, straža od nekoliko zaptija… Primali su poštu od konjanika, ali sa svim merama predostrožnosti… Zaptije bi prihvatile kleštima svako pojedino pismo i okadile ga na dimu…
Ali glavni posao nije bio sa pismima, nego sa živim ljudima.
Svakog dana naiđe po nekoliko putnika, trgovaca, pismonoša, skitnica. Kod samog prilaza ka mostu dočekuje ih zaptija i već izdaleka daje rukom znak da se dalje ne može. Putnik zastaje ali počne da pregovara… A svaki od njih smatra da je neophodno potrebno da ga puste u varoš, i svaki uverava da je zdrav kao dren i da nema nikakve veze sa kolerom koja je — »daleko joj lepa kuća« — tamo negde u Sarajevu… Tu se u razgovor umešaju i ostale zaptije… A viču već i stoga što sedeći na kapiji zaptije po vas dan pijuckaju rakiju i jedu beli luk… jer se veruje da su obe te stvari dobre protiv zaraze: a oni se tim pravom obilno služe.”
IZVOR: Serbian Times FOTO: Printscreen