Prema novoj anketi koja je izazvala šokove širom Francuske, Eric Zemmour, krajnje desničarski esejista i televizijski govornik, dobio bi 17% glasova da se kandidovao na predstojećim predsedničkim izborima. To ga stavlja na drugo mesto, ispred Marine Le Pen sa krajnje desnog Nacionalnog fronta.
Poznat od ranih 2000 -ih po svojim popularnim televizijskim nastupima i redovnim kolumnama u konzervativnom dnevniku Le Figaro, Zemmour je postao važan igrač u političkoj igri za koju se nada da će je destabilizirati – iako je i dalje nejasan u pogledu vlastite moguće predsedničke kandidature. Njegov politički megafon je CNevs, uticajan TV kanal koji podržava milijarder Vincent Bollore, većinski vlasnik grupe Vivendi. Iako njegovi najgledaniji nastupi obično ne privuku više od 800.000 gledalaca, CNevs je udvostručio svoju publiku u četiri godine, dospjevši na drugo mesto među četiri francuska 24-časovna informativna kanala.
Poslovni model kompanije kombinuje aktuelne vesti sa komentarima i debatama koje pojednostavljuju složena pitanja, često sa ekstremnih pozicija. Ključ nedavnog uspeha CNevs -a i Zemmoura je u tome što su naučili lekciju od Donalda Trumpa: budite ekstremni i provokativni. Zemmourov najnoviji ispad, na primer, bio je da se zatraži zabrana „stranih“ imena poput Muhamed.
Dok su francuska krajnja desnica posljednjih 30 godina bila fokusirana na islam, imigraciju, obrazovne neuspjehe i navodno opadanje francuske civilizacije, Zemmourova ekstremistička retorika iznijela je ova pitanja u prvi plan. „Ekstremista“ nije potcenjivanje: poslednjih godina Zemmour je dva puta osuđivan zbog govora mržnje i izazivanja rasnog nasilja.
Zapaljive teme Zemmour nabraja u svojoj novoj knjizi La France n’a pas dit son dernier mot (Francuska nije rekla svoju poslednju reč). Spajanjem islama i islamizma on nastoji stigmatizovati cijelu religiju i izazvati protivljenje imigraciji. On tvrdi da će muslimanski imigranti preplaviti domaće stanovnike Evrope, te da “islamizacija gradskih ulica” od strane novih “kolonizatora” ugrožava opstanak francuske nacije. „Nijedan mali grad, niti jedno malo selo u Francuskoj nije zaštićeno od divljačkih grupa čečenskih, kosovskih, magrebskih ili afričkih grupa koje kradu, siluju, pljačkaju, muče i ubijaju“, piše on.
Nije iznenađujuće što Zemmour očigledno iskrivljuje istoriju. Tvrdi da je nacistički režim Vichi “štitio francuske Jevreje” tokom Drugog svetskog rata. Njegova agresivna mizoginija i homofobija slično su de rigueur.
Zemmour želi da ove teme budu u centru rasprave na predsedničkim izborima sledećeg proleća. Francuski regulator za emitovanje, Conseil Superieur de l’Audiovisuel (CSA), već je odlučio da ga tretira kao kandidata, prateći njegovo TV emitovanje tako da ne može da da bude zastupljen više od drugih kandidata.
Fenomen Zemmour zabrinjava francuske političke stranke širom političkog spektra, iako ne iz istih razloga. To se tiče Le Pen jer se nada da će biti kandidat koji predstavlja krajnju desnicu. Tradicionalno, protestno glasanje u Francuskoj bilo je podeljeno između populista i apstinenata, a barem do izbora 2017. ova tendencija je uglavnom favorizovala njenu stranku.
Da bi se 2017. predstavila kao legitimni predsednički kandidat, Le Pen je stranačke poruke učinila umjerenim i distancirala se od svog oca (osnivača stranke i bivšeg lidera) i njegove reakcionarne, rasističke i antisemitske retorike. Sledeće godine je čak promenila i ime stranke. Ali umerenost se nije dobro poigrala sa većinom njene baze, čiji je značajan deo pobegao Zemmouru. Anketa objavljena 28. septembra pokazala je da je podrška Le Pen bila oko 16%, u odnosu na 28% u prvom krugu predsedničkih izbora 2017. godine.
Zemmour takođe zabrinjava tradicionalnu stranku desnog centra, Les Republicains. Dok bi se mnogim francuskim konzervativcima bilo neugodno glasati za Nacionalni front u svjetlu njegove antisemitske prošlosti, oni bi mogli smatrati Zemmoura, sefardskog Jevreja, prihvatljivim glasnogovornikom stava savremene desnice o imigraciji.
Ono što dovodi do još veće zabune jeste to da se Zemmour takođe predstavljao kao prvak Gaullizma, preuzimajući tri omiljene teme Charlesa de Gaullea: nacionalnu nezavisnost, socijalnu politiku i ideju hrišćanske Francuske. Igrajući na fluidnim granicama između desnice i krajnje desnice, on uzima glasove republikanaca za koje se Le Pen nikada nije mogla nadati da će pobediti.
Ali iako je Zemmourova kandidaturu mogla da ošteti desnicu, mogla bi joj i poslužiti. Ako bi Zemmour potkopao Le Pen, drugi kandidat desnice, poput Ksaviera Bertranda, trenutnog favorita u istraživanjima javnog mnjenja, mogao bi pobijediti kao izazivač predsjednika Emmanuela Macrona u drugom krugu izbora. Makron bi imao mnogo više razloga za brigu u drugom krugu protiv Bertranda, kandidata koji bi mogao da traži široku podršku, uključujući i levičarske i centrističke birače koji po svaku cenu žele da spreče drugi mandat Makrona.
Makrona bi takođe mogao oštetiti negativan efekat koji će krajnje desničarske teme imati na ukupnu predizbornu debatu. Želeće da istakne svoja ekonomska i društvena dostignuća, svoje obrazovne mere i svoja proevropska uverenja. Ali to neće biti lako kada se vodi kampanja protiv protivnika koji na usnama ima samo „islam“ i „imigraciju“.
Ostaje da se vidi da li će se Zemmour kandidovati. Neki analitičari sumnjaju da on može prikupiti potrebnu podrške od najmanje 500 gradonačelnika. Ali 17% francuskih glasača koji podržavaju njegovu kandidaturu ne može se zanemariti. Značajan deo javnosti je očigledno razočaran trenutnim usevom političkih elita.
Šta god Zemmour odluči, on je, zajedno sa CNevs-om i drugim desničarskim medijima, prekodirao debatu, primoravši sve kandidate da se usredsrede na imigraciju i kriminal. I Macron se morao prilagoditi, što se ogleda u njegovoj odluci da uvede stroga ograničenja za izdavanje viza za državljane Maroka, Alžira i Tunisa. Iako još nije postao kandidat, Zemmour je već snaga na izborima sledeće godine.
Benedicte Berner je politikolog, predavala je medije i demokratiju na Univerzitetu Harvard i Sciences Po, Izvor: Project Syndicate, Foto: YouTube, printscreen, Prevod: Preokret