INTERVJU PREOKRETA, DIMITAR APASIEV, PREDSEDNIK MAKEDONSKE “LEVICE”: Levi patriotizam je jedan od naših vodećih principa

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Dimitar Apasiev, je predsednik makedonske partije Levica. Partija je osnovana 2015, a na izborima u julu 2020. je uspjela da uđe u makedonski parlament Sobranje. Za Preokret govori o principima levog patriotizma, izazovima sa kojima se suočava makedonska država, a pre svega o onome što naziva fašističko-šovinističkim pritiskom susednih država, Grčke i Bugarske.

Partija Levice, čiji ste predsednik, zalaže se za koncept levog patriotizma. Šta politika levog patriotizma podrazumeva?

Levi patriotizam je jedan od naših vodećih principa, a kako stoji u našoj političkoj platformi, to je koncept oko kojeg želimo da ujedinimo sve radnike u Makedoniji, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, kao preduslov za obnavljanje suvereniteta države, a samim tim i stvaranje uslova za njihovo klasno oslobođenje.

Potreba za levim patriotizmom postaje posebno bitna u sadašnjem istorijskom trenutku u kojem se nalazi Republika Makedonija, gde snage imperijalizma, kroz geopolitički pritisak, teže da negiraju makedonski nacionalni identitet.

Otuda se Levica, kao napredna stranka, zalaže za nacionalno oslobođenje Makedonije od stega imperijalizma i oživljenog nacionalšovinizma svojih suseda i povratak ASNOM-ovim temeljima i idealima.

Na vanrednim parlamentarnim izborima u julu partija Levice je osvojila dva mandata i prvi put ušla u parlament. Sada kada imate i odgovornost prema građanima koji su glasali za vas – kako vidite svoj budući parlamentarni rad?

Ne znam zašto mislite da je sada naša odgovornost veća nego ranije? Naime, nismo na vlasti, nemamo kontrolu nad institucijama, ono što smo radili kao opozicija, pre nego što smo postali parlamentarna stranka, to ćemo i dalje raditi ali sada u parlamentu, s tom razlikom što ćemo sada imati i parlament kao javnu pozornicu da plasiramo svoje političke ideje, vizije i, što je najvažnije, upoznamo javnost sa našim programom i vrednostima koje nosimo kao nova generacija nekorumpiranih političara i sveža politička snaga u zemlji.

Pored toga, planiramo i da promovišemo antielitističke i antibankarske politike i tako razotkrijemo licemerne namere zvaničnika iz građansko-buržoaskih partija. Takođe, jedan od naših najvažnijih konkretnih ciljeva biće zalaganje za promenu izbornog sistema, s obzirom na to da je sadašnji izuzetno elitistički i nepravedan i oduzeo nam je tri poslanika.

Da je izborni sistem drugačiji, Levica bi prema broju osvojenih glasova imala pet, a ne dva poslanika.  

Опис није доступан.

Na izborima je SDSM premijera Zorana Zaeva osvojila 46 mandata, dva više od opozicione VMRO DPMNE, nakon čega je, zajedno sa dve albanske partije, formirana druga vlada Zorana Zaeva. Hoće li buduća vlada opstati naredne četiri godine, s obzirom da ima malu većinu u parlamentu?

Iskreno, za sada se ništa ne može sa sigurnošću reći, ali moje predviđanje je da će ova vlada preživeti do redovnih lokalnih izbora, koji su za otprilike godinu dana. Međutim, opstanak vlade u Makedoniji zavisi od volje međunarodne zajednice, odnosno Sjedinjenih Država i EU. Dakle, ako ova vlada još uvek ima zadatke koje treba izvršiti kako bi zadovoljila imperijalističke interese stranih centara moći, onda bi mogla preživeti do kraja svog mandata, ali uz konstantan nedostatak kvoruma.

Posmatrano sa strane, iz regiona, i stalnih međunacionalnih tenzija, čini se da je Severna Makedonija primer da stranke koje imaju različit nacionalni sastav mogu uspešno sarađivati u okviru demokratskih ustanova i na korist građana. U prilog tome govori i sastav nove vlade, u koju su ušle i dve albanske partije. Kakva je vaša ocena makedonske političke scene?

Da, možda se tako čini sa strane, ali oni koji žive u Makedoniji savršeno dobro znaju da to uopšte nije tako. Pre svega, želeo bih da primetim da ovo nije „različit nacionalni sastav“, već različit etnički sastav Vlade. A takođe bih naglasio da njihova međusobna saradnja nije u korist građana. Naime, „uspešna“ saradnja sadašnjih koalicionih partnera se odvija u okviru partijske podele plena, koju koalicioni partneri čine dok sprovode izvršnu vlast, kao što su: tenderi, radna mesta u administraciji, uživanje blagodati visokih administrativnih položaja i jedna od najvažnijih tačaka njihove saradnje je uspešno međusobno prikrivanje kriminala i korupcije, kao i odlična saradnja u ostvarivanju imperijalističkih interesa i omalovažavanju makedonskog naroda u korist drugih.  

Nakon što je Grčka uklonila prepreke za pristupanje Severne Makedonije EU i NATO, pojavila su se uslovljavanja iz Bugarske, koja zahteva ustupke na polju makeondske istorije i nacionalnog identiteta, da bi dala svoju podršku Makedoniji za članstvo u EU. Može li se i ovde, po vašem mišljenju, postići kompromis?  

Ostavimo na trenutak po strani suštinu takozvanih sporazuma sa našim susedima Grčkom i Bugarskom, koji su klasična fašističko-šovinistička ucena protiv Makedonije, kao i grubo narušavanje i kršenje njenog suvereniteta kao države; a sporazum sa Bugarskom je i poricanje njenog nacionalnog identiteta, jezika i klasična revizija istorije, što ponekad dovodi do takvog apsurda da podseća na nadrealističku umetničku maštu.

Dakle, čak i ako sve ovo ostavimo po strani, vi, da biste postigli bilo kakav sporazum u ime naroda i da biste ga, na kraju, i primenili, morate imati demokratski legitimitet.

Međutim, sadašnja vlada nema takav legitimitet! Podsetimo, organizovan je manipulativni referendum (sa svim nepravilnostima i nezakonitostima) radi prihvatanja sporazuma sa Grčkom, koji nije bio uspešan, odnosno nije postignut ustavni prag njegove validnosti i, samim tim, nije doneta odluka o prihvatanju novog oktroisanog imena: Severna Makedonija.

Tada je izvršna vlast odlučila da to učini u parlamentu, ali, shvatajući da ni tamo nema dovoljnu podršku, pribegla je ucenama, pretnjama i podmićivanju nekih poslanika (čak je osam poslanika iz opozicije stalo na stranu vlade). Bilo je slučajeva kada su neki od ovih poslanika kao dokaz slikali palčeve pritiskajući DA na dugmetu za glasanje.

Imajući sve ovo u vidu, smatram da se sa Bugarskom može postići kompromis, ali po uzoru na onaj sa Grčkom – odnosno, na štetu Makedonije. To je rezultat naše servilne međunarodne politike bez dostojanstva i slabog kapaciteta naših diplomata.

Da li se nadate i saradnji sa srodnim partijama u regionu i kako vidite budućnost regiona Zapadnog Balkana i Makedonije?

S obzirom na to da je socijalistička levica neorganizovana i slaba u zemljama regiona, ne polažemo nadu i nemamo velika očekivanja u pogledu saradnje. Ali bih želeo da naglasim da saradnja u spoljnoj politici ne mora uvek biti samo sa ideološki srodnim strankama. Naš najvažniji kriterijum za saradnju sa strankama i organizacijama van Makedonije je naš antiimperijalizam. Odnosno, da te stranke i organizacije podrže i stanu u odbranu prava Makedonije na samoopredeljenje za sopstvenu, nezavisnu i unitarnu državu, priznavanjem njene nacionalne posebnosti, kao i da ne osporavanju pravo svog naroda kada su u pitanju ovi politički principi.

Razgovarao: Vladimir Veljković, Foto: Privatni arhiv partije Levica    

Share.

Leave A Reply