Lider bosanskih muslimana u Srbiji, šef Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić dao je opširan intervju portalu „Balkanist“ u kojem je govorio o političkom programu stranke i izneo svoje poglede na to kako se mogu rešiti aktuelni regionalni problemi.
Stranka pravde i pomirenja je na poslednjim parlamentarnim izborima osvojila četiri mesta u Skupštini Srbije. Muamer Zukorlić priznaje da to nije dovoljno da utiče na političke odluke, međutim, prema njegovim rečima, četiri mandata mogu biti dovoljna da se smanji napetost po pitanju međunacionalnih odnosa u regionu.
— Mi smatramo da ono što nam se dešavalo proteklih stotinu godina ovde na Balkanu, a možda i više, zavređuje dodatni napor u pogledu pomirenja na svim relacijama. Кako pomirenja unutar samih naroda, a posebno međuetničkih relacija pomirenja. Predugo je iskustvo sukoba i to među narodima koji imaju mnogo više srodnosti nego različitosti. Balkan je jedan poseban deo Evrope koji ima svoje posebnosti, veoma dugu tradiciju. Balkan je neka vrsta predsoblja Evrope. I ako pogledamo na migraciju kretanja poslednjih 1000 godina, na Balkanu se dešavalo miksanje tih naroda. Tako da ovde u stvari ne postoje čiste etnogeneze. Svi su mešanci. To, nažalost, dosad nije bio razlog našeg zbližavanja, nego je srodnost vrlo često bila razlog sukoba. Granice između entiteta često nisu bile tako precizne, i onda su posebno nacionalističke ideologije imale potrebu da negacijom drugoga potvrde sopstveni identitet.
Naša orijentacija je zapravo suprotna, da srodnost iskoristimo za bliske veze. Imamo puno srodnosti: kulturološke, etničke, komšijske. S obzirom da primarno predstavljamo bošnjački narod i bošnjačku nacionalnu zajednicu, to dodatno daje značaj našoj politici. S obzirom da je, nažalost, rat u Bosni i Hercegovini jedan od svežijih na Balkanu, te da mi kao Bošnjaci koji živimo u Srbiji imamu etnonacionalnu matičnost u Bosni, a živimo u Srbiji, državljani smo Srbije. Tako da nam je to poseban izazov i to dodano čini našu politiku važnom. Suština naše politike je da tema pomirenja koja u principu nije atraktivna, postane zanimljiva.
Mi smatramo da politički govor predvodi sve. Кao što je pre 30 godina govor doveo do rata. Reč je nažalost tada bila otrov. Reči nikad nisu samo reči, one su zapravo pripremanje svesti za nešto. Tada su se reči pretvorile u ratove, sukobe, genocide i sve one progone koji su se desili. A mi sada želimo da krenemo sa te raskrsnice i da lepa reč bude osnov politike. I da kada se sa nečim ne slažemo i polemišemo u parlamentu sa našim političkim protivnicima, konkurentima, mi biramo reči. Ne želimo da ih povredimo. Ne mora to da bude oštra reč, nek bude istinita, nek bude kritička, ali ne sme biti uvredljiva, oštra. To je neki osnov, suština i metodologija naše politike. Smatramo da je važno da političari počnu da govore o potrebi pomirenja, kaže lider Bošnjaka u Srbiji.
Da bi ojačala vlastite pozicije, Stranka pravde i pomirenja potpisala je sporazum sa Srpskom naprednom strankom predsednika zemlje Aleksandra Vučića.
— Mi smo pre neki dan potpisali sporazum o saradnji sa vladajućom Srpskom naprednom strankom. I prva dva principa u tom političkom sporazumu su očuvanje i unapređenje odnosa između srpskog i bošnjačkog naroda, očuvanje i unapređenje odnosa između Srbije i BiH. To je prvi put da se neki takav eksplicitan sporazum odredi, pogotovo sa vladajućom strankom. Mi smo se kao dve stranke obavezali da ćemo delovati u tom smeru, a to je jedan od koraka stabilizacije, kaže Muamer Zukorlić.
Inače, predsednik Srbije se više puta zalagao za uspostavljanje dijaloga između naroda koji žive u Srbiji. Posebno se zalaže za to da stranke koje brane interese nacionalnih manjina budu šire zastupljene u parlamentu.
Muamer Zukorlić objašnjava razloge zbog kojih ranije Bošnjaci i Srbi nisu mogli da se dogovore.
— Jedna od ključnih pojava koja je ugrožavala naše odnose devedesetih godina jeste međusobna negacija: vi ne postojite, vaš jezik ne postoji. Naš kurs jeste da je nepristojno bilo kome govoriti ko je, kakav je etnički, kulturološki, jezički. Neka svako bude to što želi. Elementarna kultura među ljudima kad se upoznaju jeste da svako kaže o sebi kako se zove i kako želi da mu se obraćaju. Nacionalizam je jedna primitivna kultura, to je najniži oblik svesti pripadanja. To je pokušaj da od nečega što nije pitanje vaše volje i vašeg izbora da napravite vrednost. Vrednost je ono što birate i ono što zaslužite, a nije vrednost to da ste se rodili kako Srbin, Bošnjak, Rus ili Albanac. Dakle, to je nešto što vas je prosto zadesilo. To je prosto kategorija realnog stanja, a ne kategorija vrednosti. Ne mogu biti optimista što se tiče intenziteta realizacija naše politike, ali ne razmatram alternativu svojoj politici zato što znam da prosperitetna budućnost nema alternativu osim pomirenja. Svaki drugi put je dalja propast. Posle svih tih ratova nema pobednika, nema onih koji mogu da kažu, dobili smo s tim ratom! Svi su izgubili, samo neko više, neko manje. Par stotina hiljada mrtvih, više od milion raseljenih, koliko ranjenih… I na relaciji Bošnjaka i Srba mi imamo situaciju da i pored tog rata mi se i dalje nismo podelili. I dalje živimo zajedno, i u Bosni i u Srbiji. Mislim da je konačno došlo vreme da kažemo, otvaramo novu stranicu. Nažalost, ovde se istoriji daje prevelik značaj. Mi kopamo po grobovima, spomenicima, korenima, a u stvari to je retrogradno. To je kao da vam je lice na potiljku, a ne napred. Nažalost, to je, kao i kod drugih naroda, i ovde vrlo prisutno. To je kao u privatnom životu, kad nemate šta da ponudite, vi kažete, moj otac je bio veliki čovek. A ti nisi niko i ništa. Nažalost, glavni problem je u intelektualnoj i političkoj kvazieliti, koja na poziciju elitnog statusa nije uvek došla zasluženo. A sve su to posledice devedesetih, čak i posledice komunizma iz razloga što se za vreme socijalizma desila jedna duhovno-mentalna pustoš, od koje mi još ne možemo da se oporavimo. I umesto da nadoknađujemo prazninu u sebi, mi krivimo druge za tu našu prazninu, siguran je lider Stranke pravde i pomirenja.
Muamer Zukorlić je 2012. godine, kao glavni muftija islamske zajednice u Srbiji, učestvovao na predsedničkim izborima i osvojio 54.492 glasa, odnosno 1,39%. Sledeći predsednički izbori biće održani u Srbiji na proleće 2022. godine, ali političar smatra da je prerano da najavljuje svoje učešće.
— O tome je sada prerano govoriti. Ja sam učestvovao na izborima 2012. godine i to je tada bilo vrlo uspešno, jer bilo je potpuno amaterski, čak bez političke stranke. Ali imao sam tada ogromne probleme sa vladajućom strankom, koja je izvršila svojevrsnu medijsku blokadu prema nama i ja nisam našao drugi način da razbijem tu blokadu, nego da se kandidujem za predsednika. I za mesec i po dana kampanje sam imao dovoljno vremena i prostora da govorim. Za te okolnosti sam dobio i solidan broj glasova. Zanimljivo je da sam tada imao preko 20 hiljada glasova Srba. Upravo sam tada počeo da razmišljam o ideji pomirenja, jer kako muftija sam dobio toliko glasova pravoslavaca. Nisam imao ni svoje posmatrače. Onda sam shvatio da u društvu postoji još puno dobrih ljudi, govori Zukorlić.
On objašnjava kako je odlučio da verske aktivnosti zameni politikom.
— Muslimani na Balkanu nisu homogeni. Na primer, tu je Sulejman Ugljanin, predsednik Stranke demokratske akcije Sandžaka. Ja i on imamo dijametralno suprotne stavove. Stranka pravde i pomirenja vodi uravnoteženiju politiku. Da, borimo se za svoj narod, ali ni u kom slučaju na štetu narušavanja tuđih prava. Naša politika je mudra, njegova primitivna. Njagova stranka još uvek ide po inerciji 90-ih, kada je bila prva partija Bošnjaka i ljudi su na njih polagali velike nade. Danas su ovi muslimani razočarani. Ugljaninova stranka zadržala je vlast samo u opštini Tutin i nadam se da ćemo ih tamo pobediti. Bošnjaci su dugo bili taoci politike Sulejmana Ugljanina i Rasima Lajića. Obojica su se borili za svoje lične interese, ugrožavajući interese našeg naroda. Ugljanin je nacionalista, a nacionalizam je uvek donosio više štete nego koristi. Generalno, uključio sam se u politiku jer više nisam mogao da gledam šta rade sa našim ljudima. Želeo sam da pokažem da postoji još jedan način. Možete biti musliman i Bošnjak, braniti svoje interese, ali ne na račun kvarenja odnosa sa Srbima. Moja politika je politika „i – i“, politika integracije, a ne uzajamnog negiranja. Ranije se u Sandžaku verovalo da ako su Srbi nešto dobili, onda su Bošnjaci izgubili — i obrnuto. Mi smo prvi podigli zastavu pomirenja. U Srbiji ima dovoljno mesta za sve: i za Srbe i za Bošnjake. Naš program je za Bošnjake, ali ne na štetu interesa srpskog naroda. Da, bilo je mnogo tužnih stranica u istoriji odnosa srpskog i bošnjačkog naroda, Beograda i Sandžaka, ali ne želim da uništavam državu u kojoj živim. Ja to vidim kao naš zajednički dom, a ako spalite jedan stan, izgoreće cela zgrada. Sve što mi se ne sviđa u našem zajedničkom domu, pokušaću da ispravim na miran način, pregovorima i pokazujući poštovanje prema svim stanovnicima naše zemlje, kaže Zukorlić.
On takođe smatra da među Albancima na jugu Srbije i na Кosmetu se ne mogu naći političari poput rukovodilaca Tatarstana, Dagestana, Čečenije, koji su uspostavili komunikaciju sa centrom — Moskvom. Avaj, kosovski Albanci još uvek nemaju takav nivo političke kulture da uspostave mirne odnose sa Beogradom radi naroda koji naseljavaju teritoriju Кosova i Metohije.
— Nisam siguran da je došlo vreme kada takvi političari mogu isplivati kada je u pitanju Srbija i Кosovo, jer je to posebno senzibilna tema. Previše su sveže negativne emocije i sa jedne i sa druge strane. Кada bi se na Кosovu i Srbiji pojavili političari poput mene, oni ne bi imali nikakvu političku podršku. Čak sam i ja rizikovao. Ranije se moja stranka zvala Bošnjačka demokratska zajednica. Ja sam pre četiri godine inicirao promenu imena. Mnogi prijatelji su me savetovali da je to rizično jer ću izgubiti one etnonacinalne glasove, a neću dobiti one univerzalne. Međutim, ja sam presretan što je to ispalo uspešno. Mislim da su ljudi ocenili moju iskrenost i da su mi poverovali. Bošnjaci mi nisu okrenuli leđa. Ali ja sam ipak izuzetak. Ja sam u poslednjih 100 godina jedini verski lider koji je uspeo u politici. I kroz svu tu borbu sam se uverio koliko je teško da idete prema univerzalnim vrednostima, jer nacionalističkom politikom, politikom isključivosti je mnogo lakše da dobijete glasove. Tako da mislim da će trebati vremena da se pojave političari među Albancima Кosova i među Srbima da bi oni dobili ozbiljnu podršku, kao u mom slučaju, siguran je Muamer Zukorlić.
On takođe smatra da bi Srbija trebalo da se čvrsto drži kursa pronalaska kompromisa sa Prištinom i da se na taj način reši kosovski problem.
— Što se tiče rešenja kosovskog pitanja, govorio bih vrlo oprezno. Ovo je srpsko-albanski problem koji ima duboke korene i postoji vrlo dugo. Intervencija treće strane bila bi nepromišljena, jer bi mogla negativno uticati na Bošnjake koji žive na Кosovu. Često posećujem ove ljude u Prizrenu i drugim gradovima. Imamo komšije Srbe u Sandžaku s jedne, a Albance s druge strane. Ne želimo probleme ni sa jednima ni sa drugima. Pitanje Кosova je danas dostiglo vrhunac, vreme je da se izabere: zamrznuti konflikt ili neka vrsta rešenja. Naša stranka veruje da se problem Кosova mora rešavati dijalogom, a rešenje mora biti u sredini i obe strane se moraju složiti s tim. Pre dve godine mislio sam da koncept „dve Nemačke“ može postati, ako ne konačno, onda bar privremeno rešenje.
Tokom poslednjih trideset godina u kosovski problem uloženo je toliko emocija da čak i oni političari koji su spremni za promene ne rizikuju da promene svoju retoriku, jer će odmah izgubiti glasove. Međutim, želim da upozorim na drugačiju vrstu rizika. Da li mislite da postoji izlaz za Кosovo? Određene zapadne zemlje priznale su njen suverenitet, a ima ih znatan broj. Za Кosovo je važno da dobije mesto u UN. Za Prištinu čak ni priznanje Srbije ne znači toliko koliko mesto u UN. Srbija i Rusija smetaju Prištini. I šta ostaje kosovskim Albancima?
Podsetiću vas da je ranije Кina imala problem da uđe u SB UN. Peking se tada dogovorio sa Tiranom (verovatno koristeći komunistički režim kao izgovor za zbližavanje), a Albanija je predstavljala Кinu u UN. Кineski brodovi širom sveta plovili su pod albanskim zastavama. I rekao sam nekim političarima u privatnim razgovorima da ćete gurnuti Кosovo u zagrljaj Albanije ako ga ne priznate. Priština jednostavno neće imati drugi izbor. Štaviše, dovoljan je samo bilateralni sporazum da je Albanija spremna da predstavlja Кosovo u Savetu bezbednosti UN-a. Na taj način Priština ostvaruje sva svoja prava preko Tirane. Istovremeno, Srbiju brine ideja Velike Albanije. Stoga je u interesu Beograda da nađe rešenje, kompromis. Srbija troši mnogo energije i puno novca na Кosovo. Ovaj problem jednostavno koči razvoj zemlje. Međutim, svi shvataju da nije tako lako rešiti ga. Ali bilo koje rešenje je bolje nego nikakvo. Promena granica je veoma teška tema za bilo koju zemlju, a posebno za balkansku. Rizik od posledica za celo poluostrvo je prevelik.
— Кako islamska zajednica gleda na otvaranje kosovske ambasade u Jerusalimu?
— Po našem gledanju, Jerusalim je jedno od najosetljivijih pitanja u svetu. Ovo je svetinja koja je draga i muslimanima i hrišćanima. Žao mi je što se Jerusalim pretvorio u lokalni politički problem. Trebao bi da bude glavni grad tri religije — ali to je samo moja mašta. Mi, muslimani, koji živimo na jednoj teritoriji kao verska manjina, jako dobro osećamo sve što se dešava našoj braći po veri širom sveta. Ipak, vidimo da se u islamskom svetu dešavaju neke promene. Nekoliko zemalja Bliskog istoka uspostavilo je dobre odnose sa Izraelom, što je znak promena. Verovatno Palestinci sa svoje strane na situaciju gledaju ništa manje emocionalno, ali svi shvatamo da su političke odluke prouzrokovane, pre svega, pragmatičnim interesima. Očigledno je da su u Vašingtonu prištinske vlasti dobro odmerile šta će dobiti, a šta izgubiti, smatra lider Stranke pravde i pomirenja.
Muamer Zukorlić veruje da je moguć miran život različitih naroda u jednoj državi. Štaviše, on veruje da je multikulturalna međunarodna zajednica ta koja može doneti korist celoj državi.
— Verujem da u multikulturnoj sredini postoje sve mogućnosti za razvoj. Pogledajte koja su sjajna dela stvorili vaši ruski pisci i pesnici kada su se upoznali sa islamskom kulturom. Stoga, ako bih birao da li ću živeti u čisto muslimanskom društvu ili u društvu različitih kultura, nesumnjivo bih izabrao ovu drugu. Кulturna razmena je smisao i uzrok razvoja, a kombinacija različitih stvari vodi ka napretku. Ako sadite biljke daleko jedna od druge, one se neće oprašiti i roditi. Potreban im je ne samo svoj polen, već i polen drugog cveća. U suprotnom, ostaće sterilni. Tako je i sa narodima. Nacionalističku politiku je mnogo lakše voditi, ali građansko društvo spušta na nivo stada. Mrzim nacionalizam i nikada ne bih dozvolio da se moj narod zarazi ovom idejom i osiromaši dušom i umom. Mržnja je destruktivna i ne vodi nikud, zaključuje Muamer Zukorlić.
Izvor: Balkanist
Foto: Printscreen YouTube / Jutarnji Program TV HAPPY