Prethodne nedelje pisali smo o pojačanim aktivnostima i napadima ekstremne desnice i huligana u Srbiji. Da podsetimo, u prve dve nedelje ovog meseca pripadnici desničarskih grupa izazvali su više nasilnih incidenata u Beogradu – članovi neonacističke organizacije Levijatan tukli su i maltretirali M.B. samo zato što je on ostavljao negativne komentare na njihovoj zvaničnoj Facebook stranici. Članovi Srpske desnice na čelu sa Mišom Vacićem prekinuli su izložbu posvećenu žrtvama sa Tuzlanske kapije, dok je grupa huligana bacila suzavac i uništila radove umetničke grupe Momci u galeriji Stara kapetanija u Zemunu.
Uvrjedljive poruke protiv Albanaca
U Beogradu je 22. oktobra uveče došlo do novih incidenata, prilikom otvaranja festivala „Mirdita, dobar dan“, koji promoviše savremenu kosovsku kulturu, u Centru za kulturnu dekontaminaciju. U neposrednoj blizini kulturnog centra okupilo se više stotina pripadnika desničarskih organizacija Zavetnici i Srpska desnica, kao i pripadnika navijačkih grupa. Ove grupe ranije su najavljivale putem društvenih mreža da će se okupiti ispred hrama Svetog Save, a zatim se uputiti prema Centru za kulturnu dekontaminaciju, gde ih je sačekao policijski kordon. Tokom skupa oni su pevali nacionalističke pesme, skandirali uvredljive poruke protiv Albanaca i palili baklje.
Na početku festivala, jedna osoba prekinula je uvodno obraćanje organizatora, tako što se popela na binu, odgurnula mikrofon, a zatim se okupljenima obratila rečima „Molim vas, vratite me mojoj kući, ja sam uplašen ovde“, prenosi portal Nova.rs. Njega je potom sa bine udaljilo obezbeđenje da ga potom privela policija.
Miša Vacić, lider Srpske desnice, rekao je za beogradske medije prilikom skupa da njegova organizacija nema ništa protiv programa festivala, već da mu smeta sam festival jer, kako je rekao, promoviše terorizam i antisrpstvo.
Skupu je prisustvovala i Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica pokreta Zavetnici. Ona je osudila policiju zašto ih ne pušta bliže festivalu kako bi preneli svoju poruku. „Pozivamo albansku zajednicu da predstavi svoje običaje i mi ćemo ih pozdraviti, ali smo protiv da albanski ekstremisti pričaju kako su Srbi genocidan narod. Hteli smo da uđemo i mirno sa njima diskutujemo, da ih pitamo o kulturnoj baštini Srba na Kosovu. Osuđujemo što nas policija nije pustila”, rekla je ona.
Problem jedino u posljednje 3 godine
Ove dve organizacije i ranijih godina su protestovale za vreme trajanja festivala „Mirdita, dobar dan“, pa čak i prekidale ili ometale pojedine programe u okviru ovog kulturnog festivala, što je izazivalo uznemirenje kako učesnika, tako i javnosti u Srbiji. Iako sam festival nema nikakvu političku konotaciju, već se u okviru njega organizuju filmske projekcije, pozorišne predstave, promocije knjiga, sl. umetničkih i kulturnih sadržaja, pomenute desničarske organizacije pokušavaju da ometu ili prekinu ovaj kulturni događaj uz obrazloženje da on ima za cilj promociju velike Albanije i antisrpstva. Interesantno je takođe da se festival „Mirdita, dobar dan“ u Beogradu odvija već dugi niz godina, ali da tek u poslednje tri godine ekstremni desničari imaju problem sa njegovim održavanjem.
Uopšte, desničarske organizacije često kao svoje ključne aktivnosti imaju zastrašivanje, pretnje pa čak i nasilničko ponašanje usmereno prema svima onima koje oni percepiraju kao svoje neprijatelje. Sve češća antimigraciona retorika, deljenje ljudi na izdajnike i patriote, pretnje proterivanjem, prekidanje kulturnih i umetničkih događaja, sastavni su deo prakse i politike radikalne desnice danas u Srbiji.
Iako velika većina društva u Srbiji osuđuje njihovo ovakvo delovanje, nikada nije stigla niti jedna ozbiljnija reakcija nadležnih državnih institucija, niti je ijedan pripadnik ekstremne desnice odgovarao za svoje nasilničko ponašanje.
Da je reakcija državnih institucija ne samo blaga, nego da nekad čak i otvoreno opravdava nasilje ekstremista, govori i skandalozno saopštenje Ministarstva kulture i informisanja, povodom napada na izložbu u Satroj kapetaniji. Ono je sa jedne strane osudilo nasilje, ali i izložbu, saopštivši da prikazivanje „skarednih i nemoralnih sadržaja zaogrnuto plaštom navodne stvaralačke kreativnosti s punim pravom izaziva negativne reakcije“.
Uzimajući sve to uobzir, s pravom se može izraziti sumnja da uopšte postoji volja da se nasilje i zastrašivanje ovakvih grupa zaustavi, ali i da se postavi pitanje da li ponašanje onih čija se reakcija očekuje i dodatno ohrabruje delovanje ekstremne desnice.
Ko su ekstremni desničari u Srbiji i ko ohrabruje njihovo delovanje?
Ekstremne desničarske organizacije u Srbiji, imaju manje-više istu praksu i politiku, pojavljuju se na istim događajima, a interesantno je da među njima postoji, makar prividna, nedrpeljivost, pa vrlo često jedni druge optužuju da su plaćeni od strane režima.
Srpska desnica, čiji je vođa Miša Vacić, postoji poslednjih nekoliko godina u Srbiji, odnedavno kao i politička stranka koja učestvuje na izborima. Njen vođa ranije je predvodio drugu nacionalističku organizaciju SNP 1389, koja se dovodila u vezu sa brojnim nasilničkim ispadima, bilo da je reč o mitinzima protiv nezavisnosti Kosova, tokom 2008. i 2009. godine, ali i prema LGBT zajednici.
Njen predsednik je pre tri godine bio zaposlen u vladinoj Kancelariji za Kosovo i Metohiju, da bi nakon pritiska jednog dela javnosti on bio iz nje udaljen. Prošle godine sam Miša Vacić pohvalio se kako je osnovao svoj opštinski odbor u Nišu u tamošnjoj policijskoj stanici „Pantelej“, okačivši na svom Instagram profilu i video snimak koji to potvrđuje, što predstavlja protivustavno delovanje, budući da se državne institucije ne smeju koristiti za potrebe političke stranke. Nedavno je njegova Srpska desnica osvojila nekoliko odborničkih mesta na lokalnim izborima u Bujanovcu, a sam Miša Vacić uputio je pretnje onim Srbima u tom gradu koji su, kako je rekao, protiv interesa Srbije, rekašvi da će biti proterani iz zemlje kada njegova stranka dođe na vlast.
Pokret Zavetnici postoji u Srbiji od 2012. godine. Njihova predsednica Milica Đurđević Stamenkovski, počela je svoj politički angažman u Srpskoj radikalnoj stranci, pa čak i bila predsednica mesnog odbora ove stranke u Kaluđerici, opštini u Beogradu. Iako su u javnosti uglavnom vidljivi kada organizuju skupove slične ovom nedavnom ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju, interesantno je da su najviše bili prisutni u javnosti u vreme izborne kampanje, gde su dobili dosta medijskog prostora.
I ponovo Levijatan…
Organizacija Levijatan nastala pre nekoliko godina isprva je pokupila u javnosti dosta simpatija kada je započela svoju borbu za zaštitu životinja, s obzirom na to da je ovaj pokret formalno i nastao za te potrebe. Ipak, već sam njihov logo – „bokser“ na čijem se vrhu nalaze kandže, pa i otvorene pretnje onima koji maltretiraju ili zanemaruju životinje, izazvalo je sumnju u namere ove organizacije.
Njihov nasilnički diskurs vrlo se brzo usmerio i na sve one koje ne razmišljaju kao oni, a njihova politika proširila se i na ona „prava“ politička pitanja kao što su status Kosova i Metohije, pitanje migranata u Srbiji i sl. Vrlo brzo se sa takvog diskursa prešlo i na nasilničku praksu.
Pored upada u romsko naselje u Beogradu, uz obrazloženje da žele da oduzmu psa jednoj romskoj porodici koja ga je zanemarivala, javnost je najviše uznemirila vest od 6. maja ove godine, kada je pripadnik Levijatana F.R. uleteo kolima u migrantski kamp u Obrenovcu, sa namerom da se obračuna sa migrantima, a sve to je snimao kamerom i sve to uživo prenosio na svom Facebook nalogu. Kao povod za napad na migrante F.R. je naveo da su migranti pre toga maltretirali njegovu devojku.
Sve tri organizacije učestvovale su na poslednjim izborima u Srbiji. Interesantno je to da su dobili više nego solidan prostor u medijima u vreme trajanja izborne kampanje kako bi promovisali svoje političke programe, ali i činjenica da su u veoma kratkom roku prikupili 10.000 potpisa neophodnih za izlazak na izbore.
Na samim izborima dobili su zanemarljivo mali broj glasova (ako izuzmemo to da je Srpska desnica u Bujanovcu osvojila nekoliko odborničkih mesta), pa je nejasno kako je moguće da su u kratkom roku prikupili potpise potrebne za kandidaturu, kao i otkuda im sredstva za finansiranje izborne kampanje.
Blaga ili nikakva reakcija nadležnih na nasilničko ponašanje desničarskih grupa, finansiranje njihove izborne kampanje, davanje medijskog prostora za promociju njihovih ideja, sve su to otvorena pitanja na koje još uvek nemamo odgovor. Jedino je jasno da ovakvo bujanje desnog ekstremizma u Srbiji može dovesti do ozbiljnih posledica ukoliko reakcija celokupnog društva i državnih institucija i dalje bude izostajala.
Piše: Marina Simić za Preokret
Foto: YouTube, pritnscrean